уторак, 19. мај 2015.

Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ
И ДУША
РАТНИКА
роман
3.
Када је Доброчојек био у Војсци, у регрутном саставу Југословенске Народне Армије, утомат није био у масовном наоружању пјешадије. Носила  га је само Војна Полиција и још понеке специјалистичке јединице.
Аутоматска Пушка је, много прије него што је пала испред њега, у свијету постала позната као Калашњиков. Њена ознака АК значи, у ствари, Аутомат Калашњикова. А Калашњиков је презиме човјека који је смислио ту пушку и под чијим је надгледом произведена. Још у Другом Свјетском Рату.
Од тада је склопљено на милионе Калашњикова. Што у Совјетском Савезу, оригиналних, што по свијету, копираних и фалсификованих. А често и бољих од оригинала.
Симеун ће, касније, видјети и Калашњиков са никлованом цијеви, изнутра, са рукохватима од вјештачког махагонија и разне друге изведбе.
Ово, што је сада стајало пред њима, за њега је било стото свјетско чудо.
Сунце ти јебем, шта је ово вако мало. Шта се тиме море убит.
Калашњиков је мала пушка, за блиску борбу. Његов склопиви кундак омогућава и пуцање с рамена али је то оружје пројектовано за пуцање изруке, скука а често и једноручно.
Повратни гасови враћају затварач и тако ублажавају трзај и удар у раме.
Већ на почетку ратова, међу војском се причало да су постојали Специјалци који дан ноћ, собом, носе два Калашњикова и пуцају, спуштених руку, из оба истовремено. Њихови окидачи, увјеравали су, механички су били прилагођени за палчеве на рукохвату између нишана. То је омогућавачо пуцање у у трку, у погнутом ходу и на двије стране истовремено.
Калашњиков је демократско оружје. То је пушка најбједнијих. Оних који немају иза себе ништа, ни државу, ни моћ, ни новац. Којима је у рукама, душама и главама, остала само слобода. Али. Поред његовог физичког фалсификовања, он је фалсификован и у рукама корисника. Свјетски моћници су веома често потурали и подваљивали то оружје, сиромашним плаћеницима, настојећи да покажу да је то све Совјетска завјера или да је то искрена и безазлена борба обесправљених.
Калашњиков је оружје познато као Пушка Сто Метара. На већу удаљеност није могуће рачунати на прецизан погодак. А и иначе се њиме не пуца једним метком. Вјештији ратници пуцају са три, четири метка и сваки пут мијењају правац и циљ. Они који су неискуснији и плашљиви, они одједном испуцају пола шаржера. Многи су, због тога, носили завезана и комплетирана три шаржера на једној пушки, који су били тако постављени да се у пакету могу окретати и утакати под затварач, у тијело пушке.