КАДРОВСКУ
ПОЛИТИКУ
МОЖЕ
ДА ВОДИ
САМО
КАДРОВСКА
ПОЛИТИКА
Кадровску политику
не може да води појединац. Чак ни кад је Бог Отац. Кадровска Политика није
регрутовање уличних дилера девиза или закуп мјеста на бувљаку.
Кадровска
Политика говори о озбиљности НДД СФере и свих појединачних актера. До Великих Политичких
Странака.
Сачекај два
дана, да видим каква ти је Кадровска Политика, па ћу ти рећи, прецизно, каква
је твоја политичка, производна, тржишна, тежина.
Кадровска Политика,
свуда, озбиљан је посао.
И у нацјрњим
земљама Финансијеризма или Неолиберализма, и у мрачним конзервативизмима, и у земљама
слободних дугиних боја, и у ортодоксним комунизмима, и у приватним компанијама.
Свуда. Само
је код нас све неозбиљнија.
У посљедње
вријеме развлачи се по медијима кадровски договор владајуће Коалиције у
Републици Српској.
Он је
оптерећен великим апетитима Деенеса и Еспеа, условљеним падом Есенесдеа.
Али је
оптерећен и непостојањем Кадровске Политике нити код једне странке коалиције.
Кадгод се
помене Кадровска Политика, моје гађење започне епизодом у којој је једна
чланица Есенесдеа, на ходнику Нове Зграде Владе, СТЈ, у неком од прошлих
мандата, прешла у Социјалистичку Партију и постала помоћник министра или сличан
курац.
Јебеш Партију
и Кадровску Политику.
Кадровска Политика
јесте ортодоксна комунистичка синтагма. Кованица.
Али. Можемо
то назвати и Људски Ресурси, и други Курси Палси, неће се промијенти захтјев да
се та политика води дугорочно и озбиљно.
Велика
Политичка Странка, ако је побједничка и ако жели да се одржи на власти, мора,
између осталог, да непрестано емитује све боље и боље Кадрове. Све боље и боље
Људе. Да се чланови, бирачи и јавност, увјере у добре намјере, у поштен избор,
у пажљив одабир. И јер су времена све тежа и захтјевнија у погледу знања и
одржања.
Код
владајућих странака догађа се управо супротно.
Шуме Српске
један је од најочитијих примјера. За све странке.
*
Комунисти су
некада имали гвоздену Кадровску Политику. Мукотрпно се пењало по тим љествама. Још
су морали да воде рачуна и о националном тројству. Све што се ишло више, преко
ООУР, РО до СОУР, све су требале шире и егзактније референце. Онај ко је једном
засрао као Шеф одржавања двије тракторске приколице и једног Тамића, неће ни за
двјеста година напредовати до техничког директора.
Оног ко
успијева, позове се на надлежно мјесто и одржи предавање о томе шта се од њега
очекује. Успјех. Нема да се жалиш на банке, кредите, владу, пизду матерну. Ако
хоћеш да будеш Друг Кадар, мораш имати Другарицу Резултат.
*
Данашњу Кадровску
Политику вјетар наноси.
Е, Шефе,
има онај мој за то мјесто, јесам ти причо.
Кадровске
Девијације су посљедица Феудалног и Мемаџерског, Бизмисменског, погледа на
свијет и уласка Екстерне Моћи у Политичку Странку. Која собом носи и своју
технологију рада, реда и распореда.
Есеенесде,
као Велика Политичка Странка, која је одговорна не само за баналну власт и 42 у
Народној скупштни, већ и за вођење НДД Сфере, није положила испит Кадровска
Политика. Нисам сигуран и да је пријавила.
Најприје унутар
себе а онда и према друштву.
Кадровска
Политика се кабинетизовала, умотала, ушушкала, замрачила. Опремила се потпуном
некомпетентношћу.
Таква политика
од Странке одбија компетентне.
Нико неће у
шталу са улитаним говечетом.
Онда Странци
остаје све мањи и све тањи избор.
Онда су
Страначки Кадрови све бљеђи и све неубједљивији.
Онда су они
који имају неку вриједност, у Странци, све незадовољнији. Итд.
Таква Кадровска
политика унутар Политичке Странке преноси се, даље на све сфере Друштва.
И шта
добијемо.
Не можете
ви наших толико назатварат колико их ми можемо измислит.
Кадровска
Политика Велике Политичке Странке, води се као брига над најдрагоцјенијим
ресурсом, на свим нивоима. Јебо злато, шта су Људи.
На свим
нивоима, од мјесне организације, па кроз све страначке слојеве, који морају да
обезбиједе кадровску пропусност, све до објективних могућности неког стручњака,
кандидата или лидера у било ком смислу и нивоу.
Тад се не
би дошло у ситуацију да Имамо Шуме, имамо Букве, имамо Међеде, имамо Шумарске
факултете, али немамо Шумарске Кадрове.
Све ово не
треба да завара. Опозиција у Републици Српској, још је у тежој ситуацији. Све
што је ваљало, а нарочито што није ваљало, отишло је у владајуће странке.
Што се тиче
Есенесдеа, од других ништа се не може ни очекивати, Повратак Људима је и
Повратак Кадровској Политици.
