СЛОБОДА МЕДИЈА.

САВЈЕТНИК

ЗА НЕ ТАКО ДАВНО

И ИНТЕЛЕКТУАЛНА

МЕЉАЈА КАВЕ

МЕЂУ

СНАЈИНИМ

НОГАМА.

Општа дерегулација друштва, западњачка демократизација, профитерска економија, пљачкашка приватизација, академска инфлација и набијање новинарства на медије, довеле су Јавност у стање отаљавања.

Јавност сваког дана једва чека да се смркне, да се дан заврши.

Као у оној србијанској јутарњој клетви, још док се ни роса није дигла, Кад ће ноћ, да полегамо, мамче јој јебем.

У тој Данзаданом Јавности, национални, друштвени, политички и културни рефлекс атрофирао је код сваког. Као код Срђана Пухала. Код кога је најочигледнији.

А интелектуализам је сведен на мљевење каве међу снајиним ногама, уз Смедеравац, што изазива само толико умног напора да се схвати да се, жути, глатки, тврди, млинац држи међу ногама и да се ручка не окреће наопако.

Поводом неких мојих блогоугодних иступенија, наслушао сам се, начитао и навидио свакојаког празног дна, да сам изгубио и оно мало вјере и наде у ријеч иза које стоји барем једна ћелија свијести.

Људи из те Јавности знају све о мени. О Игору. О овом, о оном. Шта су намјере. Шта је позадина. За шта је ко крив. Само су ријетки цијелу сторију смјестили у реалне друштвене координате.

Јучер, у Пресурсу, Pressrs, Саша Бижић пише неке небулозе о матријархату па успут помиње и како сам се ја, Онај Четврти, промијенио изнутра и како сада подржавам слободу интернета, мада би, не тако давно, с лакоћом спознао да је и то Јавно Мјесто. ЈТЗ.

Јебем Ти Земаљ.

Појавио се човјек који је видовит и унатраг.

Што ми је жао што нисам Неки Курац, па да га ангажујем за Савјетника За Нетакодавно. Ја ујутро нешто одлучим а онда га позовем на каву. Де реци како бих ја то урадио не тако давно. СТЈ.

Дабоме да нико није дужан да истражује биографију, животопис, реденике одлука и да анализира карактерно-свијесне реакције у различитим ситуацијама, моје или било чије.

Али је дужан да не сере по цести. И да представља да зна све као да је неком брат близанац.

Моје залагање да Јавно Мјесто остане тамо гдје је јавно мјесто нема никакве везе са мојом промјеном изнутра. Нити постоји моја Промјена Изнутра.

Једино што могу потврдити јесте да постајем све гори и гори.

Дакле, моје схватање Слободе, па и Слободе Медија, Збора и Говора, није посљедица недавне промјене.

То је генетски код.

Пошто сам рођен крај пруге, врло брзо сам показао зајебане особине да се не дам вагонирати. А нарочито да не допуштам да ме се баци у теретни вагон, ко мачиће и пашчад, па нека их воз вози у пиздуматерну. Тако да вагонирање, спонтано, прерасте у вагинирање.

Мислим да је битно:

·        Мој први показ Слободе Медија био је кад сам одбио да се приклонм једном крилу Есдееса, останем на телевизији, добијем бензинску пумпу и будем Слобода Медија. Мада сам знао да иде позив за рат у року три дана. Ко се још тако ослободио. Ко је Слободу Медија жртвовао за године ровова.

·        Као министар информација нисам уредницима диктирао Ово Мој Ово Немој. Још су живи па Слободни Медији могу то да истраже.

·        Учествовао сам, ономад, у акцији дављења 17 локалних радо станица. Зато што је Есдеес имао систем да предсједник страначког општнског одбора буде директор и уредник општинског радија. То је њихово обредовање Слободе Медија. И данас бих то урадио. Без обзира о којој политичкој странци било ријечи.

·        Донио сам одлуку о обустављању рада Срне, Српске Новинске Агенције, јер је скратила излагање Предсједнице Државе. Цензурисала је Предсједницу. Са образложењем Мало је претјерала. И данас бих то урадио, без обзира о ком предсједнику се радило. Ако те Држава плаћа, извјештаваш за Државу. Ако је Предсједница мало претјерала, ти објавиш па нека се она мало и пере у Јавности.

·        Нарочито не подносим Слободу Медија која је плаћена страним или покраденим парама.

·        Јавност не познаје унутрашње процесе у Есенесдеу па не може процијенити шта је било донедавно, шта давно а шта недавно, шта је ко заступао и ко се коме супротстављао, па све што закључује магла је над мостаром.

·        Никакву странку не правимо Игор и ја нити сам ја изашао из Есенесдеа, нити планирам своју странку. Нисам ја политички мастурбант као Чавић.

·        Сматрам да је Есенесде, у политичком мозаику, Национално Богатство. То сматрам и за Есдеес. Кад странка пријеђе неке прагове значаја, она се мора тако тетирати. И сви је морају тако третирати. Ја тако размишљам о Есенесдеу. Та странка је мени потребна, и другима, и двадесет година након моје смрти. Ко разумио ко не разумио. Размишљам и о Есдеесу али нећу да им кажем. Имају своје Босиће па нека буду одговорни а не да трчкарају за Иванићем ко куцања по сокацима.

Велика Политичка Странка је потребна свакој НДД Сфери, најмање двије, јер се с помоћу ње прича са свијетом. Политичка Странка износи став. Утиче на друтво. Ако је на власти, утиче и на управљање друштвом. Нема ко други. Те курчеве даворије, енвео, цивлно прело и слично, сам су манипулативни презервативи да странци усранци не би прљали руке.

Стога се Велика Политичка Странка мора чувати. А најбоље се чува ако се непрестано поправља, у складу са временом, властитом структуром и општом околином

·        Моја представа Слободе Медија, јавно је промовисана одавно, реченицом Ништа није тако свето да се ријечју не би могло ударити у главу. Додуше, то је Аваз први објавио, моја другарица Едина. Јебига, овдашњи слободњаци били нешто заузети.