ШТА СЕ
ДЕСИЛО
ИЗМЕЂУ
СИЛЕ
И ЉУДИ
Мислим да нико
не зна.
А ни ја не
умијем да објасним.
Иако ће то бити
кључни одговор којим ће се објаснити наш тренутак цивилизације.
Уз све ризике
да ме се оптужи као Југоносталгичара, са цијелом лепезом гадљиво љепљивих квалификација,
испричаћу један стари добронамјерни виц о властима социјалистичке федеративне
републике. О којима, о властима, постоје и друге, не супротне него
катастрофично неповољне чињенице. Јер, Сила и постоји да буде таква. Сила се не
измишља за сликовнице.
Стари, добри
Загреб Град, Град Херој. Пола четири предзору. Милиционар глатком новом
палицом, чија пластично гумена сјајна опна није ни матирала а камо ли да је
огуљена, јер ништа тврђе од Длана Народне Милиције, није дирала, њеним врхом,
лагано гурка НН особу мушког спола, која хрче на чистом тротоару, главе
наслоњене на први степеник улаза у неку стару, велику, аустроугарску зграду. Друже,
Друже, устани, прехладићеш се. Устани и оди кући враг ти јебал матер. Друг отвори
горње око, пошто му је доње било на излизаном и чистом првом степенику. Видјевши
плаву ногавицу Наше Милиције, обузе га неки смирај. Гдје сам. На крижању
Палмотићеве и Штросмајерове. Зајеби детаље, у ком сам граду.
Шта се у
међувремену догодило.
Уз напомену да
смо живјели у тоталитарном, диктаторском, једнопартијском, једнумумајкујебем
систему, у ортодосном комунизму, у тамници народа, нација и националних мањина.
Па да, данас, Наша
Милиција изгледа ко оклопњача потемкин и да за сваког Полицајца мораш убити
седам корњача са Галапагоса, да би га оклопио и опремио. Само да би неком рекао
Друже. Мислим, Господине.
А да уличне
протесте, познате као Пицине, Тузланске или како, воде, и тиме се диче разни немогуће
идентификовни индивидуалци. Умјесто да, ко људи, леже мртви пјани, на степенику
или на клупи, и чекају своју сигурну зору.
Да ли су се
искварили људи или полицајци. Душа или Сила. Рука или Палица.
Смијешно је
питање Ко је старији, Кокош или Јаје. Какво је ово.
Моје скромно и
њежно мишљење, један друг коментатор каже Не псуј, и дјеца читају, износи тезу
да се покварио Друг.
Друг је био
однос између власти и појединца.
То је као кад
муж супрузи каже Драга. Осим ако није оженио Другарицу. И није на састанку.
Али. То није
одговор. То добро знам. Као што није одговор, Турски, да је дошао такав Земан. Нити
је одговор, Западни, дошла Демократија.
Извини Друже
Коментаторски, и ти драго дијете, мислим, да нас неко јебе.
