СТРАНКЕ И ДРУШТВО.

МНОГО ЛАКШЕ

СЕ МЕЂУСОБНО КВАРЕ

НЕГО ШТО НАПРЕДУЈУ.

Сјећа ли се неко Кредита Зеленог Плана.

Тад су кредити били мали и зелени, као Хасин пискави чајник у односу на зеничку парњачу која је скршила на ранжирном колосијеку. Били су неразвијени и слабо опасни, као вируси у односу на ћелије рака.

Касније су почели да дрмају свијетом. Да га набијају и скидају како хоће.

Али, и тад, за вријеме тог Зеленог Плана, у Социјалистичком Самоуправљању, показали су своје потенцијално зло.

Неки самоуправни јунаци су смислили јевтине кредите за развој пољопривреде. Комунистичка партија је, иначе, имала синтагму Радници, Сељаци и Поштена Интелигенција. О тим својим категоријама је водила рачуна колико је могла и докле је могла. С тим што је она одређивала ко припада Поштеној Интелигенцији, нпр.

Зелени План је био један од задњих трзаја уважавања Сељака.

Ну. Времена су се већ далеко одмакла од рођендана те синтагме.

Кредити су одмах почели да се злоупотребљавају. Узмем кредит па направим викендицу. Инфлација ради, потрошачки менталитет се слади.

Савез Комуниста почео је да расправља о тим темама. Али узалуд. Многи важни феудално-партијски чланови Савеза Комуниста поузимали су те кредите.

Од свега није било ништа, само су Општински Комитети мало више смрдили на зној и дим. Од темељних и празних партијских расправа.

Цијела сторија занимљива ми је као негативна интеракција Политичке Странке и Друштва. Партије и Друштва.

Како се једна добра намјера претвори у лоше масовно друштвено понашање. Још боље. Како једним обичним негативитетом почну међусобно да се инфицирају Политичка Снага и Друштвена База.

У том слуају Друштво је покварило Партију.

Та међусобна борба између Политике и Друштва, око тога ко ће кога прије, више и трајније покварити, траје одувијек.

То нису Срби измислили.

Немојмо Србе глорификовати.

Срби нису измислили чак ни Вучића.

Да не идем уназад.

Борба око Покваре нарочито је ужарена, фреквентна и језива тамо гдје НДД Сфера није консолидована, исколчена и координатизована.

Велике Политичке Странке, оне, дакле, које су вишемандатне, које су владајуће, које су организоване на некима од принципа великих колективитета имају посебну одговорност. Јер утичу на смјерове друштвеног хода. Утичу на напредак, назадак, на стање Нације Државе Друштва уопште. Ни други, дабоме, сви, до најмањих фактора, не могу да се искључе из те одговорности. Али они највећи имају је највише.

Свака Велика Политичка Странка има пред собом два велика задатка. На која најмање мисли.

Први. Како у друштво убризгати позитивне трендове, енергију, замах, покрет а не производити вирусе, малформације и девијације и инфицирати друштво.

Други. Како се, као велики и одговоран колективитет, скоро у рангу цркве а сигурно изнад војске и организоване силе укупно, заштитити од негативних друштвених појава. Не преузети их и онда, организовано, побољшане и унапријеђене, вратити друштву на поновну употребу.

У нашој НДД Сфери, Сфери Републике Српске, такође су једнако евидентни ти процеси. Коликогод се радило о микролабираторијским условима у односу на укупну теорију и праксу интеракције и зависности политичке снаге и друштвене базе.

На почетку распада Југославије овдашњи Српски Народ захватио је Јасеновачки Страх који је одређивао многа колектвна и друштвена понашања. Тај страх условио је и развој Национализма, у његовом позитивном али и у негативном спектру.

Српска Демократска Странка преузела је Национализам из друштвеног миљеа, као своју идеологију, своје погонско гориво, дорадила га, калоризовала, адирала и вратила Србима на даљу употребу. То је довело до злочина који нису били потребни у Самоспасилачком Националном Рату.

Есдеес је од српског друшта, које је било ни у распадању ни у настајању већ у интерегнуму, након пропасти свега и одсуства било каквог опипљивијег рјешења осим умоболних САО, преузео Анархичност, унаприједио је, и вратио Србима на даље поступање.

Преузео је отимачину, крађу и пљачку, унаприједио их у организован криминал, и вратио Србима на масовну употребу.

Да је Есдеес знао да је његов задатак много озбиљнији, не би то никад радио. Организовао би се у Политичку Странку, мукотрпно мијењао себе и друштво, и владао Сто Година.

Слогине и Есенесдеове власти наслиједиле су те уходане и убрзане негативне трендове друштва.

Преузеле су Национализам, обогатиле га политичким концептом државне и националне самосталности Републике Српске, у дејтонским и босанскохерцеговачким условима и покушавају га испоручити до крајњег конзумента, бирача, грађанина, Србина.

Потиснуле су организовани, државни, национални, криминал, као крштење са три прста по четири џепа и почели развијати инфраструктуру, инвестиције, економију, финансијске токове, коликогод је то у овим условима могуће а неизводљиво.

Криминализовани капитали, из Есдеесовог Доба, у међувремену су се опрали, трансформисали, окрупнили, промијенили власнике и ареале активности и почели да се инфилтрирају у Политичке Странке Власти.

То је Екстерна Моћ о којој стално говорим. Томе припада и ФММ, Феудално-Менаџерски Мозаик који се такође увлачи у страначки пунктаријум на свим нивоима и код свих странака.

Кад Велика Политичка Странка привати те двије категорије, као своје, постаје заробљеник. Те структуре утичу на калибрацију и оријентацију политиких и свајких других одлука, и на кодирање политичког понашања које се испоручује друштву као пожељно и позитивно.

Цијели друштвени активаријум почиње да се понаша онако као очекује Екстерна Моћ. И како њој одговара, да би из екстерне прерасла у Стварну Политичку Моћ. И преузела све осим одговорности Странака пред бирачима и цијелом НДД Сфером.

То одсуство одговорности омогућава им перманентно преживљавање, уз мале, кратке, периоде док не успију да се инфилтрирају код новог владајућег политичког спектра.

Цијели тај процес, непрестан, дуг, болан и ризичан, захтијева од Велике Политичке Странке

·         Концептуалитет. Странка мора посједовати, не као затворен једном дан и непромјењив, и наметати Друштвени Концепт.

·         Селектизам. Не могу интересњаци и други негативци, бити чланови Политичке Странке. Нарочито не могу у њој одлучивати, дјеловати, креирати, модификовати и проводити Концепт.

·         Широкоугаоно Политичко Око, широкопојасни друштвени радар, и чијим објективима и на чијим екранима нема мјеста за мале и зле друштвене групе, као што су банкари, пумпаши, мешетари, пљачкаши.

·         Непрестан властити страх од Деформације. И развијен извиђачки и стражарски систем против тога. То се постиже помоћу алатке Правила И Порцедуре у којима су изборни, кандидациони, одговорносни и други софтвери.