ПОЛУОСТРВО
ПОЛУОСТРВА
У
ПОЛУФИНАЛУ
СВЈ
РУКОМЕТНОГ
ПРВЕНСТВА
Прије него што
је на Катару пронађена нафта, ту је цвјетао рукомет. А познати су били њихови
голмани који су бранили у оним великим стољњацима. И није било нападача који је
могао, и голману малог школског тима, да више од два гола на утакмици.
Онда су дошли
Инглези. Да краду Нафту. А у ствари су украли Рукомет и ту игру из Катара,
полуострва на полуострву пуно познатијег као Уједињени Арапски Емирати,
однијели по цијелом свијету све су поклонили другима, тако да они. Инглези,
немају појма о рукомету. Катар није хтио у тај Дејтон. УАЕ. И није се зајебао.
Дабоме да је
ово нетачно и немогуће.
Али било је,
до јуче, немогуће да Рукометна Репрезентација Катара побиједи Њемачку и оде у
Полуфинале Свј Рук Прв. У Полифинале, што би рекла Оро Карлеуша.
Катар је
саставио Репрезентацију углавном од странаца који играју у Катару или су
ангажовани као репрезентативно слободни играчи. Међу њима је и Данијел Шарић,
Добојлија који је свјетски познат рукометни голман Барселоне.
Побједа над
Њемачком не може се објаснити домаћим тереном а пошто их чекају Пољаци у
полуфиналу, екипа из бе-контигента, ипак, изгледа да им је пут и Финале
отворен.
Није то,
дакле, класична национална репрезентација, па је по систему домаћинства имала
подрушку публике, јавности и судија.
То је склопљена
репрезентација.
Али. То је и
занимљива формула коју треба размотрити и изаћи јој у сусрет. Либерализацијом репрезентативних
прописа и клаузула.
Пошто се спорт
одвавно професионализовао, омоћио капиталом, и пошто пред том чињеницом падају
и патриотизми и национализми, а пошто постоји огроман број репрезентативаца
који из разних разлога не играју за своје мајчинско изабранство, треба им
омогућити да, без великих пара и мегаспонзора, играју та друге репрезентације и
тако повећати квалитет такмичења, уједначити репрезентације а многим
спортистима омогућити учешће на СП и ЕП, што је њихово спортско људско право и
крајњи циљ гладијаторског бављења тренинзима и такмичењима.
Дабоме. Патриотизам
и национална припадност требају да остану главни процедуралитети. Али све
остало треба либерализовати до крајњих граница. Па и то да се на сваком
првенству може играти за другу државу.
У данашњем
добу, кад смо сви Шарлi, ортодоксија Држављанства, превазиђена је.
