СТУДЕНТИ

АКЦИЈАШИ

И СТУДЕНТИ

КОПИЛАШИ

Ако никад није било, данас је јасно.

Да постоји огромна разлика између те двије врсте студената. Једне надмоћне скупине младих људи који схватају шта је колективни рад, помоћ, добро и памет. И друге Дроњкове минорне скупине Политичке Копилади, манипулатора и организатора збигњевачких сахрана и уличних издркавања.

Разумијем ствари.

Лакше је постати Копиле него га направити.

Лакше је рушити на улици него радити на улици.

Ово прво звучи и изгледа тако Западњачки.

Ово друго изгледа тако животно и реално, егзистенцијално и нормално. А и срамота је.

Студенти Акцијаши, са два државна универзитета, Државе Српске, акцијашили су данас у Добоју и Шамцу.

Свака им част.

Показали су да још постоји колективни рад. И дух. И дуг. Насупрот индивиаулном либерализму. Показали су да предосјећају да ће овај вијек бити вијек људског заједништва, или их бити неће, а не вијек утрапљених појединаца разасутих по хладним и лажним друштвеним мрежама. Показали су да умију да разликују добро од зла, да знају гдје треба подметнути леђа а гдје памет.

Нису хтјели да показују гдје треба подметнути дупе а гдје длан за туђе паре.

Тротоарци, Уличњаци, Прдоњци, Прапорци, Доларци, сада могу да виде гдје су.

Они су уз упишане сукње Це Нићке и То Пићке.

А сви други, млади академци, уз људе су којима су потребни.

Ви, млади а и стари, Дупедрољци можете их ладно прогласити Режимским Студентима.

То је ваш домет. Кличка вам матерна. Рушилачка.