понедељак, 26. мај 2014.

2936.
БИРАЧИ
ИМАЈУ СВОЈЕ
СХВАТАЊЕ СНОШАЈА,
ЉУБАВИ И КРЕДИТА

У изборима за Еуропски Парламент у Хрватској, Хадезе је добро поразио Есдепе. Када се узме да је у ЕП ушао и један посланик странке коштуничавог воћа Миреле Холи, онда је Еседепе добро попушио.
Кај се, даклем, гледе политичке сцене, дела у Еуропској Хрватској.
Већ неко вријеме је јасно да Есдепе и ММ, Млакоња Милановић, губе дах, ефективност и идеје. А концепта нису ни имали.
Заједљиви површник би рекао да је то почело од саобраћајне несреће Чачића у Мађарској.
Међутим, није тако.
Та Коалиција Кукулеле није могла да оствари ништа од тога што је потребно за владање једном незавршеном државицом коју су убацили у ЕУ и Нато Пакт и онда опрали руке неколико пута.
А сам Есдепе, имао је у себи неколико грешака и начинио их је још неколико пута по свакој коју је имао.
И дошао у сутуацију да бирачи подржавају Странку Худруженог Дрпачког Зјамљења коју је организирао Ивек Санадер. Так фин госпон. Враг му јебал матер.
И чији је предсједник, пред саме изборе, дрито из Пандурије постао члан нови млади члан.
Ну.
Бирачи су сорта чудновата. Нешто као поплава. Не знаш кад ће наићи, ако не пазиш, а кад наиђу или однесу све или све донесу.
Једна од наизглед нерационалних особина бирача јесте да, веома често, глас дају унапријед, на лијепе очи. Кредитирају. А послије ладно кажњавају. При томе се аматери на политичкој сцени чешу из ува и аналитично питају Шта би. И они који су добили бијело повјерење и они који су изгубили.
Есдепе је конгломератизована странка. Још за вријеме Рачана. А и Рачан и Зоки су глумили Лидере. Зоки са много мање златног важења. Лидерство је ефектно само кад знаш кад да га се одрекнеш. Јер, оно у првим фазама страначког житија има непроцјењив ефекат. Он послије пада, Л-ефекат, што више инсистираш, све више пада, и вуче странку на дно.
А пошто Лидери имају ману да им, са растом моћи, наочари постају све тамније, пут ка дну је све невидљивији. Јер путари, који би требали да га обиљеже, сједе у ладу, пију ладну клипачу и мезе афере.
Да би Зоки био Лидер, морао је да добије неизљечиву компромисну шугу. Та Компромисна Шуга има особину да се не чеше, тако да се тешко уочава. Али под кожом се коте моћници, тајкуни, интересџије. Наћи на интернету случај Линић и остали. Оп. а.
Онда бирачи поруче. Мало смо се зајебали са Зокијем. Док се Хрватска задужује. 68% бидипија. Па ће власт дати да Кара Марко. За то вријеме ће Хрватска даље да најебе.
Знам да се логички очекује да ја овдје окривим Хрватске Биралеце.
Ну. То од мене нећете чути. Карамарко, Каразоки, Караиво, чак и Каракосорка, а да о Каратуђи не говорим, били су одговорни да успоставе систем а не интерсно-пљачкашки сатни механизам.
Бирачка је одговорност завршена даном избора.
Зато је њихово схватање сношаја, загрљаја и одгрљаја тако посебно.
Кај Партија треба да дела.
Да се ријеши Мреже Интереса.
Да се ријеши потенцијалних преносника заразне болести Мрежа Интереса.
Да се ријеши Људи Интереса који су већ пустили коријење у Партији и који почињу да одлучују, не само о парама већ и о изборним штабовима, нпр.
Да сви истакнути активисти, дужносници и лидери, немају тајни пред Женом, пред Љубавницом и пред Партијом. Неспојиво. Спојиво је. То је посебна страначка дијалектика.
Да организација увијек буде кондиционо спремна као да је сутра свјетско првенство. Али само на Сто Метара.
Да се, ако је икако могуће, раздвоје Лидер и Организација.
Да Партија, то је хрватскосрпска ријеч, није моја, оп. а., говори народу разумљивим језиком. Једнако и за очи и за уши.
Да се Партију гради као Обитељ а не да чељад не могу да се гледају и да их се, са прага, у голо дупе, шутира у блато, снијег и на кишу. Па они постају градоначелници и диобију 52.ооо гласова за ЕП што је за оне есдепеове сиротане са листе чисти свемир.
Да се Лидер Зоки не ставља на мјесто Премијера или, недајбоже, на мјесто Предсједника Државе. Тад Лидер постаје заразно мјесто на партијском организму.
Али, видим Зоки се не узбуђује претјерано. Поопозицио се.