2938.

ОТИШЛА

НАША ЗВЕЗДА

СЕВЕРЊАЧА.

КАЦИН.

Куку Србији без Кацина. Ко ће да држи Луч у тешким ноћима европске низбрдице. Ко ће да буде Путоказ Србији. Ко ће да јој баца пушкице шта кад Србија мора уради. Чега да се одрекне, шта да рекне.

Преживеће Србија Велики Поводањ. Преживеће и Обреновац и Шабац. Преживеће Србија и Јужни Ток. Преживеће и нову френкушу Моше Мишковића. Преживеће и Београд На Води.

Преживела је Колубару у тежим временима од данашњих. И Смедерево, МИЈО, Маму Им Јебем Отоманску. Преживела Кајмакчалан, Крф, Церску битку. Онолике Титине Пролетерске Бригаде. Преживела Двајеседми Март, Гитљера и Америчко Бомбардовање. Преживела је Геноцид који јој је убачен у недра.

Преживеће и Само Једну Србију, пошто више нема Прве, Друге, ни Треће, бемлига, није Србија Гимназија па да их има колико треба.

Ну. Одлазак Јелка Кацина преживети неће.

Да је то јужноалпско смеће, макар, прошло Савом и Дунавом па да ги ишчакљаримо и поставимо на Калемегдан, кано један споменик. Можда би могао да прође и као Четник, с ону јарећу олињалу брадицу. Јест мало ћелав. Али, зато су Срби измислили Шубару. Натучемо му Шубару и ето Четника ко испод чекића.

Куку Србији без известиоца.

Како се ти вешти и умни Еуропљани, који све знају, скоро ко Кацин, не досетише да одреде да се за Кацина гласа у Србији. Кад могу у помоћи да Србију, тако кажу, третирају као равноправног члана ЕУ, могли су и у погледу Кацина. Прошао би трочетвртински.

Моје искрено саучешће.

Спустићу га на пола тастатуре.

Ово црно слово.