2848.

ЗАКАШЊЕЛИ

САВЈЕТИ

ПРЕД

КОСОВСКИ БОЈ

Сваки велики Бој коубио се за Издаје.

Некад се чини да се Бој и бије да се Издаја вије.

Издајство је алкохолизам људског карактера.

Постоје људи који су зависници о Издаји. Само што се Издаја не лијечи. Она се сијечи.

Постоје људи који који издају по послу. На надницу.

Дан прије боја, а кренуо је, војсковође моје драге, неуке и неопрезне, сваки свога убијте гласника. То се не ради мачем. Крв није добар траг. Неко ће да нањуши. Свилен гајтан је најбољи. Зато што је свилен.

Гласници су први за издају. Или доносе погрешне вијести или односе праве. Намножило се изрода, излегли се, па односе сваку вијест, и упаковану и оглодану.

Али издајника има ко губара. Ко скакаваца. Ко златица. Нису само међу гласницима.

Онај ко мирише кад сједи до тебе, тај ће издати.

А онај ко хоће све да зна, он је задужен за пањ и за главушу. Ономе коме је намијењен пањ за главушу, њему није намијењен свилен гајтан.

Само један зна за пањ. Сви остали гланцају чизме и утежу чакшире, ваде осмијехе и нуде савјете.

Најбоља издаја је издаја у најбољој намјери.

Најбољи издајници нису учесници тајне вечере већ тајног доручка.

Косовски бој се губи од доручка до ручка.

Вечере више нико видјет неће.

Сви пред бој додају мачеве. Нико не гледа челик и оштрице.

Међу оштрицама има једна тупа издајничка. То је знак велике завјере. Ако има више тупих оштрица, то је знак слабости владара.

Издаће најумилнији, неће издати најкрволочнији.

Неће издати онај без гаћа. Издаће онај са гузицом.

Издајник је онај који зове у мале битке које су за праћке а не за копља.

Неће издати онај који тражи дукате. Нити онај који нуди зној. Издаће онај који тражи строжак и поњаву.

Не чувај се сењске руке, чувај се женске руке и ноге. Мада историја није забиљежила да је у Боју Косовском учествовала женска глава.

Чувај се оних који не могу никуд а стижу свукуд.

Неће издати онај који тражи дукате. Он те је већ продао.

Ти си одговоран за издају а не за каламарење.

Издаће те кад буде изгледало да те више нема ко издати. Кад Чадор буде празан а добрих гласника буде највише.

Косовска Издаја нема крста, нема ускрснућа, нема крви и клинова жељезних за ноге и руке на свечетир стране.

То је издаја тме и тмуше.

Издаће те онај ко је стално с тобом а учиниће да изгледа да те издао туђи и јучерашњи. Издаће те онај ко је претходно поклао све који су стално учили с тобом.

Издаће те онај ко се намирио.

Издаће за већу подмиру.

Не пази ко тражи кесу од тебе већ пази ко је добија а није твоја.

Око великог чадора никад се не играју мале игре.

Играју се четир кола около. Три глува а једно са подвриском.

Косовска Издаја је једном занавијек.

Зато се спрема полако, мучно, у муку, са галамом и буком на другом мјесту.

Зато се маскира шареним вашарима и базарима који ти доводе свакојаке луде и протуве, памети и замети, да се у тој обојности опијеш и заборавиш на Бој а ослабовидиш за Издају.

Неће издати Бранковић и Ранковић. Издаће Наранковић.

Свака права Издаја за Велики Бој, траје четири љета и дуље. Мада изгледа да за њу није потребна ни година, ни мјесец, ни дан, ни минута.