недеља, 27. април 2014.

2847.
ДВА ИВАНА
ПОСТАЛИ СВЕЦИ.
ОСТАЛА ИМЕНА
НИСУ РАЗМАТРАНА.

Црква, као универзална хуманоидна колективизација, која се проводи не учлањењем или приступањем, већ, углавном, на присилно-природној основи, никада неће изаћи из политике.
Питање је, само, моћи политике да јој се одупре, да је игнорише или да је искористи.
Досадашња историја се није баш показала.
Црква је, космички вјешто, искористила римске баханалије са разапињањем Исуса на крст и покорила и Рим и пола свијета. Друга црква, исламска урадила је осталу половину. Јеврејска, из које је све потекло, није стартала у пуцањ.
Политика безочно користи људе. Нарочито у идеологизацији, идеолошкој борби, ратовима, територијализацији, национализму, фажизму.
Али. Најбезбожније кориштење људи је у црквама.
Кад их политика користи, људи то знају. Њима се јасно каже Србе На Врбе. Нож Жица Сребреница. Усташе Сви.
Кад их користе цркве, људима се говори нешто друго. Не убиј, не укради, братими се, не побацуј. Има извјесних подваријанти. Будите с нама и са Богом. А ми ћемо ичинити да се убија, отима, поробљава, руши. Ви нећете прљати руке. Требате нам као златно важење. Ми ћемо одредити ко даје главу, ко крв, ко иде у рај а ко је пичка овоземаљска.
Тако су светим постали Иван 23 и Иван 2. Павао. Први је изабран за папу кознакад, након тринаест гласања. Био либерал, кажу. Други је антикомунистички папа.
Не знам шта је довољно да се постане светац.
Мој властити мозговни савјет за конгрегацију вјере не одступа од становишта да је једини Светац, и на небу и на земљи, Човјек. У облику Мушкарца и Жене.
Овај Иван са мањим бројем нешто није мирисао жене. Јебе ми се што је рушио Берлински Зид, кад га Совјети нису знали сачувати.
Али. Ни са рушењем Зида се не постаје светац. А нарочито је неспојиво светачје са противженством.
Кад сам био мали, радио сам коцрнац. Њива. Земља. Шума. Камен. Са дједом и са оцем. Скоро сам био сретан кад је дјед посве остарио. Мислио сам, смањиће се обим посла. ЈМС и посо.
Радио сам на сваки божији светац. Осим Илине. Посао је био пречи од сваког свеца. Богасемолећи.
Данас, кад се зајебавам са својим каменим и дрвеним громадама, маломало, неко ме упозори. Данас је црвено слово. Не узимај у руке моторку и флексу. Вратим се у своја дјечија сјећања и не могу да пронађем никакав светац. Дај ми календар, слово му јебем. И јест. Зацрвенио се и овај.
Што смо гори, све више светаца имамо.