2573.

ДРЖАВЕ

ВИШЕ НЕ УБИЈАЈУ

НОВИНАРЕ.

НЕСТАЛО

И ЈЕДНИХ И ДРУГИХ.

Прије него што се итујем, сваког дана узмем новине, из разних земаља, и прегледам. Остатак старих времена. Понешто и прочитам. Данас сам им посветио повећану пажњу.

Изу два разлога.

Крај је године. Сви су штампали троброј. Новине тешке скоро ко добра гуза манекенке.

А јучер сам читао интервју Сузане Рађен Конзум која кука о катастрофалном стању у медијима и новинарима који се не ангажују и тргхдмфх јјељњтре трењр тдњдџх. Криза је, немаштина је, каже Конзумица, коју изузетно цијеним јер је уредница оном кандидату за начелника и јер ради код Владе, а Влади, као и свакој Влади, није циљ да прави новинаре већ да прави медије.

Данас гледам све те разгузане новине. Нигдје живог новинара. Пишу књижевници, редитељи, стари удбаши, Беванда, Луди Лукач, Осим. Чак негдје пише и Термин Никшић. Даје интервју. То је као и да пише. Новинар није у томе ништа урадио. Послао пар питања мејлом. Десет редака укупно.

Нигдје новинара и новинарског текста. Да станеш и прочиташ.

Да ли је и то мој старачки одраз старих времена.

Или је нестало новинара.

Камо среће да их је све Држава поубијала. Дошли би нови. Чини ми се да су се они сами поубијали. А гдје се новинари сами уништавају, ту трава више не расте.

Док сам био самоуправљач, главна теза је била да су новинари Друштвено Политички Радници. Каква замка у коју их је Социјализам намамио и похватао. Уз њихов избезумљени пристанак.

Конзумица говори о новинарима као о корективу. Новинари су пластична хирургија друштва и јавности. Јебало Мачку Матер.

Ради се само о новој замци. У којој је употреба бића које се иментују Новинарима још безочнија и ризичнија по њих него што је икада у Комсоцијализму била. Не излази ми из главе Млада Певаљка која није жељела да се нагузи као Мајли. Она је уметница. А да је неко питао да клекне.

У таквој су ситуацији и Новинари данас. Али само они који помињу достојанство. Лично и професије. А њих је тако мало.

Сретне вам Новине, Несретници.