петак, 27. децембар 2013.

2566.
МИШКО ЗАУСТАВИ
ПОРЕСКИ АУТОБУС,
СКИДЕ ПРЕСУДУ
СА ОЧИЈУ И ДРЕКНУ:
КО ТО ТАМО ПЕВА
ДЕЛТЕ МУ ЈЕБЕМ

Пева Цеца, Мишко. Где ти живиш. Рече старије Циганче и тихо, тише, у дну аутобуса, повуче Волео би, мајко, мила, да се ово само снева.
Како ме мајка Стоја није родила за редитеља. Да направим филм око ове приче. А и да ме је родила, курац бих негде нашао паре за филм.
У том сценарију могло је да се све повеже. Осуђеник 17491, Мишко звани Порез, Аутобус на дрва, пун затвореника који иду да слављеничком народу, на тргу, деле бесплатан новогодишњи чај, а предзору расол, и тако олакшају прелазак из нове у стару годину, Цеца Певаљка, звана Наруквица, за ногу, осуђивана због Неки Лоповлуци, одушевљени народ београдски и васцеле Србије, и овде непоменути састав политичког врха Србије. Нисам ја наиван као Б92.
*
Мишко звани Порез свеже је осуђен а због одмах испољеног примерног владња и прогласа да неће бежати, добио је место возача затвореника путем аутобуса. Добро се држао и ту вече, мада му се на лицу видело да му није до певања.
Кад се приближио Тргу Жртава и Финансија, пошто је прошао Булеваром Корупције и Приватизације, чуо је убитачан разглас. Има један град.
Тад Мишко звани Порез скида повез, зуаставља аутобус и каже оно што каже.
*
Овде цитирати горњи наслов.
*
Цеца, Мишко, где ти живиш.
У свакој нормалној земљи има ги којису за апс, којису за службу, којису за певање и увесељавање. И којису за власт. То немо да заборавиш никад, Мишко.
Мош да апсиш Цецу али, онда, немош да будеш власт. Мош да зајебеш државу ал немош Власт. Ако то она неће.
Свака Власт најбоље зна кога мож да апси, кога не мож. Кога не сме.
Цеца мож да буде криминалац. Ти не мож. Велика је разлика између певање и цвилење. Народ, кад падне у певање, не пита за паре. Није ги брига ко краде паре. Мож и Цеца. Свеједно су то већ украдене паре. По десети пут.
*
Зато ће Цеца певати за Нову Годину. А Мишковић за Стару Судницу.
То је, дакле, посебна феноменологија ових простора. Нарочито Србије. Рекло би се да је за криминал и корупцију, задужена Власт, да се пита Власт, Закон и Суд. Не би се рекло да се пита народ. А пита се.
Чим осуђеница за криминал може да забавља светину, и да јој то нико не узме за зло, као ни то што је била жена класичног убице и криминалца, већ јој је повећало популарност, Народ је саучесник.
Стога некога треба да забрине и равнодушност Народа у вези са Мишковићем.
Нисам приметио да су масе егзалтиране. Нити су баш уверене.