2559.

КАД ЕРДОГАН

ПОМЕНЕ БОСНУ

У САРАЈУ СЕ

ИНКОНТИНЕНЦИРАЈУ

Велики Вођа, премијер Турске, Тајип Ердоган, вратио се из Пакистана. А на аеродрому га дочекала инструисана одушевљена маса. Свјетина. Тајип је држао говор.

Кад почнеш сам себи да организујеш дочек, не владаш ситуацијом.

Само Наивни Боки Балкански може да мисли да је Турска велесила, да је економски рај, да је демократски врт. Да се еуроинтеграцијски исплати бити добар са Анкаром.

Такви наивци, и државе које они воде, и не спадају у Европу.

Турска је, ипак, подручје Мрака Блистока.

Тај простор, који је добила тројним глувим гламочким, док Томи Николићу није препиздело, нови у односу на фантомско мјесто у ПИК-у, Турска је искористила да се инфилтрира на муслиманска подручја Булкана.

То је у Сарају дочекано као спас. Отишли Америчани. И њихов Сиенен. И покрајни пријатељи. Боно.ба. остала је Туска као свјетионик.

Ердоган, и онај мали брко, Давутоглу, створили су у Сарају, у Босни, у Вашој Држави, пето годишње доба које замјењује остала четири. Створили су Ново Турско Доба.

У сарајским главама. Дабоме.

Зато одмах и полете да пренесу шта је рекао Ердоган. Поред извјештаја гдје је прднуо Џеко.

А Ердоган је, вјероватно говорећи о јебама које има у земљи, о нападима на њега и власт, помињао више од десет година успона и онда рекао да је њима довољна молитва Босне, Каира и тако диљем.

Дабоме да се други нису почешали због тога.

Али у Сарају су у екстази.

Ну. Може да забрине неодговарајући однос Београда и Загреба. У том Анкарском контексту.

Уз чињеницу, међутим, да Турска власт улази у велике проблеме, због овога би највише требало да се забрине Сарај.

Турска му је само још једна Опасна Илузија.