2550.
ИНТЕРЕС
ПОКРЕЋЕ СВИЈЕТ
АЛИ
ЗАУСТАВЉА
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
Само Мирко и Славко
могу да закључе да је Демократска Странка у Србији доживјела потоплом због тога
што је Почасни Боки за реп изгубио од Томислава Николића у кључном мечу Ник
Бокса.
Пала је због тога
што су је премрежили Интереси. Као и целу Србију.
Булкан је, иначе,
лабораторијско подручје за проучавање смртоносног загрљаја Политичких Странака
и Интереса.
У Хрватској, у
Словенији, једнако као и у Србији, Интереси су пресудан политички фактор. То је
случај и у другим Булканским Демократијама, ЈММ, само што тај однос још није
феноменализован јер Политичке Странке софистицирано и симбиозивно управљају
Интересима. Који, и то је пресудно, схватају да би уништењем Странке Домаћина,
на којој су Интереси паразити, дошло до општег слома због недостатка новог
квалитетног домаћина.
У том свјетлу,
прескоку паразита са домаћина на домаћина, занимљиво је гледати како се у
Србији Интереси уљигују Страховито Нараслој Странци. Вођи. А у Хрватској руше
Милановића Кукулеле, јер су Интереси процијенили да је та странка свиленгаћа
неупотребљива за њих. Не треба никога да заварава Ћирилица и Обитељ. Ни једно
ни друго није спорно у Хрватској. Ради се само о мобилизацији снага с помоћу
којих ће Интереси да остваре себи погодан Политички Околиш.
Прво су настали
Интереси. Па онда јаје.
То значи да се
Политичке Странке рађају у већ формираном станишту тог корова.
Политичке странке
су настале из потребе организованог, демократског и транспарентног, коликогод
је то могуће у свакој од те три скоро немогуће мисије, управљања друштвом,
државом па и нацијом.
Унтереси не умију
да се повежу у тако нешто јер су они по својој суштини парцијалистички и њихов визир
није ни друштво, ни нација, ни држава. Да демократију, и остале присерице, не
помињем.
Природно је, онда,
да Интереси користе приручне алатке и инструменте. У томе им је Власт
превасходна. Али и Политичке Странке су изванредно добар инструмент или пут до
Власти.
Политичке странке
су одраз слојевитих подјела друштва и заступници идеологија које одговарају
политичким и сваким другим захтјевима тих слојева. Мада је то данас све мање
уочљиво. Наступио је крај класа и идеологија.
Доласком на Власт, Политичка
Странка проводи политику и остварује програм, опет колико је то могуће, на
основу идеологије и захтјева слоја којег представља. Зато се, дијелом,
демократија и зове представничка.
Многобројни фактори
у друштву, који имају интересе, морају да прихвате ту чињеницу о Власти. Они који
су подржавали Странку која је управо дошла на власт, у погоднијој су позицији. Имају
испод себе слој из којег долазе а изнаде себе Власт која припада том слоју. Они
други, који нису помагали Странку која је управо дошла на Власт, који су, дакле,
и политички противници, у тешкој су ситуацији.
Све ово представљам
крајње поједностављено и примјерено булканским неприликама.
Што Странка дуже
има Власт, непријатељски Интереси се све више и више приближавају њојзи.
То је непрекидна
игра мнобројних младожења испод љепотичиног прозора. Или куцања олињалих керова
око бокса лијепе дугодлаке нове керуше у селу. Како ко гледа свијет.
Проблем настаје
када Политичка Странка постане неопрезна и отвори превише врата на својим
здањима, пусти Носиоце Интереса у своје редове, органе, институте и процедуре,
све до под скуте лидера. И, нарочито, када то постане масовна појава. Тако
почну да се на неприродан начин регрутују нови моћни чланови Странке. Постају чланови
када почне да се остварује њихов Интерес.
Уласком критичне
масе Интереса, Политичка Странка није више Политичка. Она постаје Нагодбничка. Није
више на сцени борба мишљења која се завршава Политичким Ставом. Сада је на
сцени борба Интереса која се завршава Нагодбом.
А пошто Интереси
интегришу сваковрсне технологије, од чистих тржишних до нечистих илегалних,
опасности се множе аритметичком прогресијом.
Због великог броја
Нагодби, Политика Странке постаје непрепознатљива. Контигенти активиста и
страначких дужносника је све мање разумију, све мање могу да је прате и све
мање су спремни на то. Са нешто закашњења то и општа бирачка јавност детектује
што се претаче у Јавно Мнијење и одражава, прво, на рејтинг па, онда, и на
изборни резултат.
Блокада наступа
оног тренутка када широка група активиста странке, што укључује изабране,
именоване, организационе и сваке друге појединце који су активизирани у име
странке, појми да је политика Странке у другом плану. А са тиме и они, и
чланство, и бирачи, и слојеви које Странка представља.
Да ли има спаса.
Нема. Јер. Мноштво Интереса
није могуће једноставним резом одстранити из Странке и одвојити од Странке.
Спас је у
политичком паду који је још увијек бољи од распада.
А онда, ако је у
доброј срећи, слиједи мукотрпни успон, ревитализација, реанимација,
рефацијализација, ревизуализација. Што
траје мандатним циклусима.
Или миноризација.
