2561.
КАД ГА МИЋО
ЗАШИЉИ ПА ЛИЗНЕ.
КУД СВИ ТУРЦИ
ТУ И КУРВА
ЏАВАХИРА.
Мићо Мићић, један
од преживјелих руралних провинциоида из Еседеесових и Педепеових Влада, сјетите
се само Букејловића, Ценићке, Ђерића, оног минимистра спорта и омладине,
породица је много племенита ствар да бих је ставио у његов ресор, али и данас,
тај Мићо, изгледа као да је по живота јео само куване тикве. Буцмасто и
антиинтелектуално.
Иначе, у Семберији,
изгледа, само успијевају Миће, зуква, тиквењаци и Алекса Милојевић. Сви остали
шутом шуте.
Такав Мићо је
одлучио, по наговору свог Сектора за ражњеве, пиар и борбу против Максимовића,
да напише писмо Предсједнику Републике, Додику.
Под радним насловом
Слушај, ти Миле.
Морам да признам да
га тако ни Троњак не би могао написати. Чак ни Корпања. Екрем би знао. Али не
би знао да прочита.
Мићо Мићић је
начелник једног од већих градова у Републици Српској. Бијељине, којој гравитира
цијело једно подручје. Као изабрани начелник обавезан је да глуми градоначелника
а не будалу. Његова обавеза је, према Републици Српској, да не буде прилуда ни
онолико колико је то нормално у Есдеесовским оквирима.
Његова је то
обавеза и према бирачима. Ако покаже да је Будалаш, закључиће се да су га такви
и бирали.
Његово писмо,
стога, понижавајуће је, прије свега, према грађанима Бијељине, бирачима. И Есдеесовцима.
Према онима које он, сирома, представља.
Знам да има
поштених и нормалних Есдеесоваца. Али није ријеч о њима. Они су ријетки. Ријеч је
о цијелој масовној структури коју Мићо Мићић, на овај начин, овим писмом, извраћа
јавности на видјело и показује о каквима се ради.
И показује, какви
би сутра дошли на власт. Или, какви ће.
Садржајно је
бесмислено коментарисати и разлагати писмо Миће Семберца.
Чак и његове
тривијалне разлоге.
Мићо Ражањ видио је
да се коњи поткивају, па и он, жабац, дигао ногу. Као и она курва, са турског
друма, што је, кад је видјела локалну луду са непрородним удом, дигла обје,
насред прашњавог сокака.
Нажалост. Писмо
Миће Мићића слика је и прилика политичког концепта Есдееса и снага које му
гравитирају. Ништа концептуалнији и смисленији нису телевизијски наступи Босића
и Тадића.
Све је то го Пуси
Рајот.
