2552.
ПОРТПАРОЛУШЕ
Овај текст би могао
да буде један од 17.853 биљешке о томе како је систематски уништавано Новинарство
у земљи БХН, Бранка, Хамдије и Николе, касније у МУЧ земљи, Мује, Ује и Чеде.
Када су муслимани
видјели да не могу побиједити Србе, чак ни Хрвате, у братским ратовима, Срби
виједли да не могу побиједити муслимане & Нато, нарочито Хрватску, и Палама
припојити Книн, а Хрвати видјели да је Шаховница одлепршала са Дрине у виду
ластиног репа, наступио је Дејтон.
Тад сам и ја
схватио да смо најебали.
Дошли су
бјелосвјетски кретеноиди, стручњаци за све и свја. У ствари, шпијунчићи,
достављачи, шићаргузи, мисионари, манипулатори, дезинтегратори, дерегулатори и
детронизатори.
Појединачно, то
јесу кретеноиди али их је било толико да се морало подвести под најезду. И морало
је произвести посљедице, нпр, најезде скакаваца на млад купус.
Нарочито су се скакавци
најездили на медије. Приступили су томе систематски и озбиљно. А нама, односно,
њима, новинарима, као идиотима са осам промила алкохола у крви и пластичном
кесом љепка умјесто главуше.
Потицајем приватних
медија разорен је координатни систем Новинарства. Оно је спало само себи низ
ноге, ко гаћице пјане конобарице у пола пет ујутро. И никад се више није
опоравило.
Шарене лаже о томе како
ће Медији, који су замијенили Новинарство, бити процват Истраживачког
Новинарства, уљудно сам их питао зашто не створе, и зашто не постоје,
Истраживачке Медије, о томе да ће закон о доступности информација бити темељ процвата
независних медија, о томе да се на шестомјесечном, шестонедјељном, шестодневном
курсу могу одшколовати новинари, убијале су у појам и оно мало преживјелих
искрених поклоника Професије Новинар. Да је тако, СФРЈ би већ четрдесетдевете
имала дванаест милиона академика. Колико је шестомјесечних курсева
организовала.
Сљедећа степеница у
дно била је наметнута демократска регула да свака божија шуша од институције
мора да има портпарола.
Одмах су
новозапржени новинари показали изузетан нагон за појединачно самоодржање и
похрлили су да буду Портпароли.
Подпароли.
Многе веће
институције имају и по неколико таквих извршилаца. Јавност је осебујно
осупнута. Нико више не гледа Сулејмана Пичаственог. Сви само чекају шта ће речи
који Портпарол. Портпаролка. За коју прилику се неке од њих први пут фризирају,
и накарминишу, у посљедњих стодвадесет дана.
И сви, ујутро, у
кафанама, а увече на есемесу, препричавају шта је саопштио-ла Портпарол-ка.
Зајебанцију настрану.
Дошли смо уситуацју да је из новинарсва отишло на десетине, можда на стотине,
младих људи који су могли да се школују у тим медијима и да многи од њих
израсту у новинаре. У ситуацију да смо створили илузију добробити за јавност и
медије и за отвореност институција. У ситуацију да на много мјеста имамо
неспособне и за јавност мумлаве прве људе многих институција па смо им још
придодали и муцаве портпароле. То је ПРУ3ЛПМ. Пи Ар у Три Лепе.
Оне који нису
успјели, или им нису дали, да постану новинари, смјестили смо у колосеумаријум
Малих Пантића. Потрпали их по канцеларијама.
Ту, скоро, као
посљедњи случај, извјесни Новинар, који је на Атевеу био познат по великој
љубави према мени, отишао је да буде Подпарол у неко министарство, кажу.
Неком Саућут, неком
Честитка.
Упућујем.
