2526.
ОПЕРАЦИЈА
ЦВИЈАН
 

Рано је почело. Што значи и да може да се не заврши добро. Свака каријера, па и политичка, мора да има вријеме за свој завршетак.

Аца одлучио да у Српској Напредној Странци буду избори. Аца је, иначе, сав изборан. Одлучио је он и за изборе у Србији, само ужива да ужива у крчкању. Кад је одлучио да буду избори у СТЈ, Србијанској Тајкунској Јазбини, онда се није шалити.

Србијански медији су препуни констатација типа Цвијан иде у политичко самоубиство. Када је обзнанио да се противкандидује Свевучићу.

Не бих то гледао баш тако партизановски. Црнобијело.

Јер Цвијан зна, за себе, ко је и шта је. И то нема везе са тим да ми, највећи дио нас, не знамо.

У цијелој анализи је важно да ли је Аца кренуо у изборе у странци, која је чланствено, невјероватно нарасла, на четири стотине хиљада, да би добио плебисицитарне овације, сличне онима које би добио Меси кад би изашао три минута прије краја а након десет постигнутих голова, и тако јавности Србије скинуо и посљедњу мрену пред опште ванредне изборе у којима ће потући све живо. И мртвог Деда Милојицу.

Ако је тако, онда је Цвијан озбиљна прича. Педро ће да виси али ће прије конопца начинити велике посјекотине у дугом процесу изношења унутрашње анатомије и показивања апсолутистичких жлијезда Напредњака. Једног Напредњака.

Дабоме. Никоме није ни био циљ да Цвијан побиједи за предсједника СНС. Циљ је да што дуже цвили јер то оставља дубоке и далекосежне трагове.

Стога Цвијана треба гледати само као Процес. Који је, дијелом, посљедица унутрашњег страначког цунамија којег је након побједе предузео Аца, а, дијелом, одговор србијанске тајне ложе за моћ, паре и преваре.

Ако је, пак, Аца имао намјеру да консолидује нараслу странку и процедуралише своју и друге позиције, мада је то неизведиво без, барем, подсвјесне жеље да се ојача и властита Надмоћ, морао је другачије да каналише ствари и да омогући природно кандидовање више страначких актера за мјесто предсједника. Тада цвиљење Цвијана не би било толико убједљиво и погубно.

Ако ме питате ко је моћнији, у овом тренутку, Мишко или Аутобус, односно Власт Ацина и Србија Цела, без размишљања бих рекао да је то Мишко. Моћ капитала и позиција, грађењих деценијама, веома лако се трансформише у супраефективне полуге, релеје и зупчанике. А моћ Велике Странке, енергија Лидера и Потребе Србије, веома тешко се склапају и у неколико дрвених точкића.

Кад би ме питали у чијој би кожи радије био, у Мишковој или Ациној, знам. У јањећој. Блејиш и чекаш Први мај. Њихов први мај је далек, мукотрпан и неизвјестан.