2524.
КАКО ПОСТАТИ
ПРЕДСЈЕДНИК СТРАНКЕ
А НЕ ПОСТАТИ
ЧУДИЋ ИЛИ ЦВИЈАН
 

Тешко је открити да ли неко води странку на начин како води државу или води државу како води странку. Мало их је у таквој позицији па истраживање нема валидан узорак. Али. Добро се осјети. Као земљотрес. Нико не зна колико је Меркалија али сви изгибоше бјежећи.

Још је теже открити како остати Предсједник Странке. Тихић зна али неће да каже. Ма. Не смије од Бакира.

А најтеже је открити како постати Предсједник Странке а не дати жмигавац кад поред њега прођеш.

Понешто од свега зна Санадер. Али. Мало је затворен.

Најновији проналазак у вези са Предсједничењем, то је процес познат као врзино коло око предсједника странке, јесте Полиграф. У сједишту Српске Напредне Странке први пут у историји поменут је полиграф као средство за испитивање истинитости унутарстраначких ставова.

То је у вези са извјесним Цвијаном који је, сирома, процвилио да ће се кандидовати за Предсједника Напредњака. Против Вучића. Јест нашо козу којој ће бројит брабоњке. Као када бих се ја кандидовао за првакињу московског балета.

Саша Чудић се једно вријеме чудио што није предсједник Социјалистичке Партије. Што би било логично јер је из Бањалуке. Сад се чуди што није ништа. Осим предсједник бањалучког одбора. Да се дијели, не вриједи. Мада су Социјалисти једина геометрија гдје се двије линије у даљини раздвајају.

Свака странка мора да има унутарстраначку демократску процедуру за два важна нивоа избора. За ММО, Мрежу Мјесних Одбора, и за Предсједника Странке.

Ако нема, кадтад ће доћи до распада.

Избори у хоризонталној страначкој организацији, као и избори на врху, неопходна су врста електростатичког пражњења како не би дошло до пожара и како осигурач не би искочио.

Избори у страначкој хоризонтали морају да буду редовни а избори на вертикали могу да буду и ванредни.

Веома су опасни избори за предсједника странке које иницира лидер. Зато што ће он побиједити. А онда ће недостајати кеса у које ће да се купе муданца послије битке.

Опасности предсједничких избора у странци налазе се у двије замке. Веома често многи не разумију разлику измеђи Лидера и Предсједника Странке. И у томе што, још чешће, избори за Предсједника Странке нису процедурално регулисани. А из тих битака за процедурално регулисање ријетко се излази жив или, барем, на површину.

Зато је најбољи начин да останеш Предсједник Странке баш та процедурална нерегулисаност. Не зна се да ли је то најбоље и за странку.

Ну. Околидерска осебујност неисцрпна је. Неке лидере прати Осам тамбураша. Неке Чеда Јовановић. У Хаг. А неки Напредњаци замерају што лидера прате два колташа. И на сједници Главног одбора.

И. На крају. Да мало нијансирам почетак. Не зна се у коликој мјери Лидери и Предсједници своје карактерне и некарактерне особине преносе на ту институцију. Па, онда, на Странку. Па, потом на Државу.

Ако и након овог експертаријума не знаш како да постанеш Предсједник Странке, јебига.