2523.
ДОМАГОЈ
УБИВА
АЖБАХУ
 

Мада бих радије да га ословим са Домогај. Домојега.

Пошто сам патентирао синтагму Ратна Наплавина, нема потребе да објашњавам да је и тај неки Домојегац Маргиналетић, прави примјерак. Али сам дужан да кажем да ова србијанска сторија, наплавина уопште, није баш тако наивна. Као прелска снаша која не носи гаће за мрак.

Није наивно то што Домагој Маргетић, вођа неке Лиге Балкана и цијелих Карпата у борби против корупције, може да вршља по Србији. Домогај је Протува а Србија је у великим проблемима.

Деда Милојица, ће, према мојим сазнањима, која не желе да се дијеле и никоме да се удијеле, бити ископан и ухапшен за учествовање у штампању америчанских долара и слање истих Колумбовим бродовима у Америку. Који су, касније, послужили за рушење неколико америчких предсједника и куповину будућих пријатељских земаља, пријатељских Србији, те подмићивање сточара са Кипра да утичу на тамошње банке преко којих би 17.849 србијанских милошевића опрало 4.367 бродова пара. Како, Који Деда Милојица. Деда Милојица из Сврљиг, онај што је умро 1.417.,  с јесени.

Дакле. Таложило се у Србији, као и у другим државама, деценијама. Таложило се све оно што је непроцедурално, национално и државно некорисно, оно што није за Државу већ за пуну шаку браде. И џеп. Оно што је гарнитурално. Како која гарнитура дође. Оно што је партијакално. Само за мене и моју Партију. Оно што је много опасније и крупније од ИМТ из Раковице.

Сада свака будала може да упре прстом у кога хоће. Да упре сумњу. Да му помене Кипар. Свако може да говори у име ЕУ. Тако и Домагој.

Јасно је да ствар није наивна. Шаљу се поруке, упозорава се, препада се. Цијеле Србија има да буде у страху и да не зна кад ће коме да се помене Кипар.

Ни једној земљи није довољно да има Вучића. Она мора да се ослободи Домагоја.

А то је тежи пар опанака. И млого дугачак, дете му јебем.

То подразумијева да се, кад се о државним и националним парама ради, руке не држе у џеповима, и око јајца, бре, да се уговори, договори и папири, који се тичу државе и државног иметка одмах дају јавности, да се одлучује у парламенту, да се мисли на девето кољено а не на девети џеп.

Да се учини нешто за Државу.