1948.
OPROSTI NAM, EMIR,
MALO NAS JE
UFATIO NEMIR
 

Dragi naše Emire, evo uzeli smo, ima nas listom, da ti napišemo par riječi i javimo da smo dobro koje i tebi želimo sve najbolje u radu, ličnoj sreći i na gradilištu. I sa tijem filimovima.

Kod nas helać. Drina stala. Rzav stao. Ćorkan još oda po zidu ćuprije. Švabice isto nema al došla neka Monika. Mi nijesmo dolazili u čaršiju, nezgodno opanke ostavljat gore u podbrđu pa onda se prezuvati.

Ono što vele da je Ivo piso da ima neki inokosni seljak iz okoline Višegrada, u pravu je. Ima, vala, koliko oćeš. Mada te molimo da uzmeš da su to gorštaci i da imaju ponos i nivo kulturovnosti.

Nisu te razumjeli odma. I mi smo imali problema. Ali vako ti velimo sad. Podržaćemo Andrićgrad, nećemo mi biti ona vila koja noću ruši. Ti, brate, brzo gradiš, nismo stigli da rušimo a ni da te podržimo.

Razumi da ima vremena da te podržimo. Još ima zgrada koje se grade. Bićemo s tobom. Nemoj nas na magarca naopako. A ako baš moraš, da jašemo okrenuti naprijed. Razumi nas, sve nam se sastalo. Izbori, neizbori, jebo ih ko ji izmisli. Pa onda Ćiro. Mile reko Jebo vas ćiro pa onda doveo ćiru. Đe da znamo kućemo. Aris doveo turke. Oće kreče ćupriju. Onda došo ti sa nekim gradom. Nemereš stić sve to izgledat. A i ponos, jebo ga ko ga napravi. I njega. Baš završili zid kraj Drine, onaj koji je započeo Mića. Ja. Kad dođoše bageri i filarmonija.

Ali tvrdu ti vjeru dajemo da ćemo doći i podržati. Oćemo. Nećemo dolazit samo kad Mile dođe. Prvom prilikom izljubićemo se pred spomenikom.

I izjavićemo žalbu zato što nam je žao što si upo u ovu situvaciju da ni oni iz bivše vlasti nisu ćeli da dođu a neće ni ovi protiv koji smo naskroz. Oće na bijelom konju. Mogli smo i mi na bijelom konju a bilo je i ono blato i pijesak na radilištu, brate.

Kako ide Đurđevdan eto i nas, dragi naš najdraži Emire. Prije nego odeš dolje do Ercegovine sa Monikom.

Kad već spominjemo Moniku, dovedi je ope. Nijesmo bili u ponosu da dođemo prvi puta, ali oćemo drugi puta. Kažu lijepa žena. Svaki sto godina dođe neka stranjska ljepotica u Višegrad a mi promašimo. Švabica bila pa sad Monika. Jebiga kad smo taki.

Dragi naš Emire primi pozdrav i pozdravi Ivu, spomenik, pozdravi Žana. I Cicka pozdravi. Ako vidiš Milu reci da smo rekli da ćemo doći. I šargijaćemo onu pjesmu Za grad pođo tražit djevojaka. Za Andrićgrad.

Sad zasad uzdravlje i živio.

Oprosti. Kaže i strina.