PEDEPEOVO UČENJE
SA NERAZUMIJEVANJEM
Pristao sam da oskrnavim svoje blogče. Donosim najveći dio fascinirajućih putopisnih bilješki koje je, po povratku sa sastanka lidera i predstavnika političkih stranaka Naseobine, načinio Evlija Borenović, Pedepeovac, na portalu onog Simića. BB je, inače predstavnik opoziciono najperceptivnije stranke Republike Srpske.
Сучелише се оба ХДЗ-а с једне, Лијановићи и ХСП са друге, али је свакако најинтересантније, бар у почетку, било хрватсвовање Лагумџије и посебно Додика који се више понашао као заједнички портпарол СНСД-а и СДС-а, ДНС-а, али и оба ХДЗ-а. Искрено, то ми је било чудно због чињенице да је наша ”најјача” опозициона странка имала, својим предсједником предвођену трочлану делегацију, а ДНС свог представника којег сам први пут видио, иначе замјеника министра у поменутом туристичком вијећу. Са толико ентузијазма и жара се предсједник СНСД-а ”упирао” покушавајући да докаже тезу како само ХДЗ-ови могу имати представнике најмалобројнијег конститутивног народа у законодавним и извршним БиХ структурама да сам и сам остао запањен, јер нисам знао да је карика Додик-Човић толико чврста. Познато је да прудско-бањалучки споразум о четири територијалне јединице, па касније и увођење трећег ентитета, одговара територијалном оживљавању Херцег Босне и може искључиво штетити постојању Српске у свом дејтонском облику, и да има нека ”тајна” СНСД и ХДЗ веза, али уплитање у унутрашње ствари Федерације БиХ се сутра може као бумеранг вратити Републици Српској. Покушај Додика да буде арбитар у формирању власти у ”економски слабијем” ентитету је беспотребан, посебно у случају агитовања да су хрвати из једне странке аутохтонији у односу на хрвате из друге странке, што може, ако примјењујемо на Републику Српску, да значи да министри из реда хрватског или бошњачког народа у Влади Српске, који долазе рецимо из већински српских странака, нису репрезентативни политички представници својих народа. А има их. Нпр. Касиповић или Селман, или мој страначки колега, бивши министар Пекић, по тој логици нису репрезентативни јер долазе из СНСД-а, односно ПДП-а, а не рецимо из ХДЗ-а или СДА. По Додиковом рецепту, могло би се десити, да сутра у Влади РС само СДА или СБиХ могу предложити 5 Бошњака министара, а само ХДЗ-ови 3 Хрвата министра. Формирање власти у Федерацији БиХ је ствар њихових странака које имају политички и математички капацитет да то ураде у складу са Уставом и законима Федерације БиХ и у ту ”нафаку” се не треба мијешати.
SA NERAZUMIJEVANJEM
Pristao sam da oskrnavim svoje blogče. Donosim najveći dio fascinirajućih putopisnih bilješki koje je, po povratku sa sastanka lidera i predstavnika političkih stranaka Naseobine, načinio Evlija Borenović, Pedepeovac, na portalu onog Simića. BB je, inače predstavnik opoziciono najperceptivnije stranke Republike Srpske.
Сучелише се оба ХДЗ-а с једне, Лијановићи и ХСП са друге, али је свакако најинтересантније, бар у почетку, било хрватсвовање Лагумџије и посебно Додика који се више понашао као заједнички портпарол СНСД-а и СДС-а, ДНС-а, али и оба ХДЗ-а. Искрено, то ми је било чудно због чињенице да је наша ”најјача” опозициона странка имала, својим предсједником предвођену трочлану делегацију, а ДНС свог представника којег сам први пут видио, иначе замјеника министра у поменутом туристичком вијећу. Са толико ентузијазма и жара се предсједник СНСД-а ”упирао” покушавајући да докаже тезу како само ХДЗ-ови могу имати представнике најмалобројнијег конститутивног народа у законодавним и извршним БиХ структурама да сам и сам остао запањен, јер нисам знао да је карика Додик-Човић толико чврста. Познато је да прудско-бањалучки споразум о четири територијалне јединице, па касније и увођење трећег ентитета, одговара територијалном оживљавању Херцег Босне и може искључиво штетити постојању Српске у свом дејтонском облику, и да има нека ”тајна” СНСД и ХДЗ веза, али уплитање у унутрашње ствари Федерације БиХ се сутра може као бумеранг вратити Републици Српској. Покушај Додика да буде арбитар у формирању власти у ”економски слабијем” ентитету је беспотребан, посебно у случају агитовања да су хрвати из једне странке аутохтонији у односу на хрвате из друге странке, што може, ако примјењујемо на Републику Српску, да значи да министри из реда хрватског или бошњачког народа у Влади Српске, који долазе рецимо из већински српских странака, нису репрезентативни политички представници својих народа. А има их. Нпр. Касиповић или Селман, или мој страначки колега, бивши министар Пекић, по тој логици нису репрезентативни јер долазе из СНСД-а, односно ПДП-а, а не рецимо из ХДЗ-а или СДА. По Додиковом рецепту, могло би се десити, да сутра у Влади РС само СДА или СБиХ могу предложити 5 Бошњака министара, а само ХДЗ-ови 3 Хрвата министра. Формирање власти у Федерацији БиХ је ствар њихових странака које имају политички и математички капацитет да то ураде у складу са Уставом и законима Федерације БиХ и у ту ”нафаку” се не треба мијешати.
*
Сучелише се оба ХДЗ-а с једне, Лијановићи и ХСП са друге, али је свакако најинтересантније, бар у почетку, било хрватсвовање Лагумџије и посебно Додика који се више понашао као заједнички портпарол СНСД-а и СДС-а, ДНС-а, али и оба ХДЗ-а.
Borenović kao da se probudio iz duboke kome. Ni Lagumdžija ni Dodik nisu iskazali nikakvo “hrvastvovanje” već su samo ponovili stavove koji su u opticaju mjesecima.
Са толико ентузијазма и жара се предсједник СНСД-а ”упирао” покушавајући да докаже тезу како само ХДЗ-ови могу имати представнике најмалобројнијег конститутивног народа у законодавним и извршним БиХ структурама да сам и сам остао запањен, јер нисам знао да је карика Додик-Човић толико чврста.
Nije se Dodik upirao da dokaže to što se Borenoviću činilo nego je zastupao tezu da Predsjedavajućeg Savjeta ministara treba da daju hrvatske stranke sa najviše hrvatskih glasova. To je potpuno različito od “predstavnika najmalobrojnijeg konstitutivnog naroda”. Nije jasno čime je ostao zapanjen BB jer se ne radi ni o kakvoj karici, Čović nije ni prisustvovao sastanku, osovini, Tajnom Prudu… radi se o čuvanju srpskog reda. Mi se nadamo da će BiH trajati još osam godina pa da nakon toga mjesto Predsjedavajućeg SM pripadne opet Republici Srpskoj. Svima je poznato da je BB i Pedepeu, a naročito Mladenu Ivaniću, koji na tom Furuntalu, kako li se zove taj portal, ima percepciju među demokratskim komentarima, UPM, stalo do Republike Srpske kao konju koji prevrne kola sijena, do zadnje osovine.
Познато је да прудско-бањалучки споразум о четири територијалне јединице, па касније и увођење трећег ентитета, одговара територијалном оживљавању Херцег Босне и може искључиво штетити постојању Српске у свом дејтонском облику, и да има нека ”тајна” СНСД и ХДЗ веза, али уплитање у унутрашње ствари Федерације БиХ се сутра може као бумеранг вратити Републици Српској.
Nema neka tajna veza. Sve što je rečeno oko Pruda, rečeno je u okviru Federacije BiH. To je bila Čovićeva ponuda da se Bošnjacima, njihovim strankama, kako bi se odobrovoljili, ponudi Federalno Sarajevo kao district i još jedna federalna jedinica od dijela Federacije koji preostane od ujedinjenja hrvatskih županija. Tihić je u Prudu pristao na to ali je onda, pod najezdom Haris Hordi, počeo da bunca o Bihaću koji bi se priključio Banjaluci itd.
BB bi trebao da zna da je Republika Srpska Strana potpisnica, Strana sporazumnica, Strana tvoriteljica BiH. Ona, kao takva, ne može da se gricka i mrvi jer BiH nije vreća mekinja. Mada su ovi iz Pedepea najsličniji Miševima Mekinjarima. A i BB mi je na tom sastanku, dolje, kod Hasapina iz HSP, ličio na to. Pa tako gledaju i Republiku Srpsku i BiH. Šta je sve iscurilo iz vreće koju su progrizli Mekinjari Pedepea.
Republika Srpska može samo cijela u BiH i cijela iz BiH.
Покушај Додика да буде арбитар у формирању власти у ”економски слабијем” ентитету је беспотребан, посебно у случају агитовања да су хрвати из једне странке аутохтонији у односу на хрвате из друге странке, што може, ако примјењујемо на Републику Српску, да значи да министри из реда хрватског или бошњачког народа у Влади Српске, који долазе рецимо из већински српских странака, нису репрезентативни политички представници својих народа.
Dodik, ni Republika Srpska, nije se nikada, a ni na tom sastanku, miješao u vlast u Federaciji. Sastanak je, da li je to BB uopšte shvatio, bio o formiranju vlasti na nivou zajedničkih organa u BiH. Mi smo govorili o četiri ministarska mjesta za SDS i SNSD, Predsjedavajućem SM za dva HDZ-a i mjestu ministra inostranih poslova za Republiku Srpsku. Federaciju niko nije razmatrao, osim što su kukali o tamošnjem Domu naroda koji ne može da se formira pa su onda jedni drugima u toj raspravi okretali leđa i sl. Mi smo samo posmatrali.
A što se tiče ministara u Republici Srpskoj koji ne dolaze iz većinskog naroda, podjsećam Borenovića da je Republika Srpska Država Srpskog Naroda. Ovdje Bošnjaci i Hrvati ne mogu imati stvarni status kao Hrvati i Bošnjaci u Muslimansko – Hrvatskoj Federaciji. Imaju ravnopravan status ali ne konstitutivni status. To što je neko čaprkao po Dejtonskom sporazumu, to nije ustavno, nije u skladu sa Aneksom 10. To znači da Borenović ne treba da miješa babe i žabe. Osim toga, ministri su državni službenici, i ovdje i tamo. Ni na nivou BiH se ne radi o ministrima, radi se o učešću u vlasti najavećih hrvatskih stranaka, sa 90 i više hrvatskih glasova. O tome se ne radi u Republici Srpskoj.
По Додиковом рецепту, могло би се десити, да сутра у Влади РС само СДА или СБиХ могу предложити 5 Бошњака министара, а само ХДЗ-ови 3 Хрвата министра.
Zna li BB da ovdje nema toliko glasova za te ministre iz SDA i SBiH. Republika Srpska u stvari dobrotvorno daje tih osam ministarstava, kao čin dobre volje u očuvanju BiH. Ali to neće vječno trajati. Bojim se da će trajati mnogo kraće nego što je Borenoviću i Pedepeu potrebno da to razumiju.
Nakon ovog Borenovićevog izleta u Sarajevo, sreća da ga je dokumentovao, a i nekih drugih stranaka, kao što su Veliki Partneri Platforme, mogu samo da kažem da poštujem demokratiju i izbore ali mi je neopisivo žao što su ljudi svoje glasove dali takvim protuvama, neorijentisanim politikoidima i neshvatajućim individuama, i tako upropastili nešto što se zove biranje, opredjeljenje, biračka volja, izbor političkog programa…
Borenović, i cijela plejada, nikada neće shvatiti da se politika ne vodi na jednom sastanku i za jedan sastanak. Za jedno formiranje vlasti. Samo za sebe. Naprosto je čudnovato kako je Republika Srpska preživjela neke godine Nerazumljivih Protuva.
Ne znam da li je uljudno da kažem kako je dobro za Republiku Srpsku da se akteri Federacije bave sami sobom i Federacijom. A sada se njom, i njima, bavi pola Evrope. Da američki zvaničnici govore o tome da nije neophodna dalja centralizacija.
A ta teza Borenovića da se uplitanje u poslove Federacije može osvetiti Republici Srpskoj u teritorijalnom smislu, teza je starog Esdeesa, stara više od deset godina. Ne znam otkud se BB zalijepi za nju. Vrijeme ipak teče. I za one koji ne shvataju.
Neke političke stranke male protočne moći, malih opcija, sitnih interesa, ne bi trebalo da se bave politikom ozbiljno. Za njih bi trebalo formirati B Parlament pa da tamo, kao u predvojničkoj obuci, učestvuju na Radnim stolovima demokratije. Povremeno mogu da se pojave pred Ateveom, dok još nije propao, čekajući štrajkače koje ovi dozivaju svaku veče kao Indijanci kišu.
Za neke bi pomoglo da imaju političku ideju i politički program. Na osnovu toga nešto bi se moglo i shvatiti. Ali, kako Pedepe nema ni jedno ni drugo, osim ako ne prihvatimo da je Politički Program da Ja budem u Domu naroda BiH, Borenović i drugi su osuđeni na sveopšte čuđenje, polushvatanje i bauljanje.
Oni pametniji su otišli iz Pedepea.
Сучелише се оба ХДЗ-а с једне, Лијановићи и ХСП са друге, али је свакако најинтересантније, бар у почетку, било хрватсвовање Лагумџије и посебно Додика који се више понашао као заједнички портпарол СНСД-а и СДС-а, ДНС-а, али и оба ХДЗ-а.
Borenović kao da se probudio iz duboke kome. Ni Lagumdžija ni Dodik nisu iskazali nikakvo “hrvastvovanje” već su samo ponovili stavove koji su u opticaju mjesecima.
Са толико ентузијазма и жара се предсједник СНСД-а ”упирао” покушавајући да докаже тезу како само ХДЗ-ови могу имати представнике најмалобројнијег конститутивног народа у законодавним и извршним БиХ структурама да сам и сам остао запањен, јер нисам знао да је карика Додик-Човић толико чврста.
Nije se Dodik upirao da dokaže to što se Borenoviću činilo nego je zastupao tezu da Predsjedavajućeg Savjeta ministara treba da daju hrvatske stranke sa najviše hrvatskih glasova. To je potpuno različito od “predstavnika najmalobrojnijeg konstitutivnog naroda”. Nije jasno čime je ostao zapanjen BB jer se ne radi ni o kakvoj karici, Čović nije ni prisustvovao sastanku, osovini, Tajnom Prudu… radi se o čuvanju srpskog reda. Mi se nadamo da će BiH trajati još osam godina pa da nakon toga mjesto Predsjedavajućeg SM pripadne opet Republici Srpskoj. Svima je poznato da je BB i Pedepeu, a naročito Mladenu Ivaniću, koji na tom Furuntalu, kako li se zove taj portal, ima percepciju među demokratskim komentarima, UPM, stalo do Republike Srpske kao konju koji prevrne kola sijena, do zadnje osovine.
Познато је да прудско-бањалучки споразум о четири територијалне јединице, па касније и увођење трећег ентитета, одговара територијалном оживљавању Херцег Босне и може искључиво штетити постојању Српске у свом дејтонском облику, и да има нека ”тајна” СНСД и ХДЗ веза, али уплитање у унутрашње ствари Федерације БиХ се сутра може као бумеранг вратити Републици Српској.
Nema neka tajna veza. Sve što je rečeno oko Pruda, rečeno je u okviru Federacije BiH. To je bila Čovićeva ponuda da se Bošnjacima, njihovim strankama, kako bi se odobrovoljili, ponudi Federalno Sarajevo kao district i još jedna federalna jedinica od dijela Federacije koji preostane od ujedinjenja hrvatskih županija. Tihić je u Prudu pristao na to ali je onda, pod najezdom Haris Hordi, počeo da bunca o Bihaću koji bi se priključio Banjaluci itd.
BB bi trebao da zna da je Republika Srpska Strana potpisnica, Strana sporazumnica, Strana tvoriteljica BiH. Ona, kao takva, ne može da se gricka i mrvi jer BiH nije vreća mekinja. Mada su ovi iz Pedepea najsličniji Miševima Mekinjarima. A i BB mi je na tom sastanku, dolje, kod Hasapina iz HSP, ličio na to. Pa tako gledaju i Republiku Srpsku i BiH. Šta je sve iscurilo iz vreće koju su progrizli Mekinjari Pedepea.
Republika Srpska može samo cijela u BiH i cijela iz BiH.
Покушај Додика да буде арбитар у формирању власти у ”економски слабијем” ентитету је беспотребан, посебно у случају агитовања да су хрвати из једне странке аутохтонији у односу на хрвате из друге странке, што може, ако примјењујемо на Републику Српску, да значи да министри из реда хрватског или бошњачког народа у Влади Српске, који долазе рецимо из већински српских странака, нису репрезентативни политички представници својих народа.
Dodik, ni Republika Srpska, nije se nikada, a ni na tom sastanku, miješao u vlast u Federaciji. Sastanak je, da li je to BB uopšte shvatio, bio o formiranju vlasti na nivou zajedničkih organa u BiH. Mi smo govorili o četiri ministarska mjesta za SDS i SNSD, Predsjedavajućem SM za dva HDZ-a i mjestu ministra inostranih poslova za Republiku Srpsku. Federaciju niko nije razmatrao, osim što su kukali o tamošnjem Domu naroda koji ne može da se formira pa su onda jedni drugima u toj raspravi okretali leđa i sl. Mi smo samo posmatrali.
A što se tiče ministara u Republici Srpskoj koji ne dolaze iz većinskog naroda, podjsećam Borenovića da je Republika Srpska Država Srpskog Naroda. Ovdje Bošnjaci i Hrvati ne mogu imati stvarni status kao Hrvati i Bošnjaci u Muslimansko – Hrvatskoj Federaciji. Imaju ravnopravan status ali ne konstitutivni status. To što je neko čaprkao po Dejtonskom sporazumu, to nije ustavno, nije u skladu sa Aneksom 10. To znači da Borenović ne treba da miješa babe i žabe. Osim toga, ministri su državni službenici, i ovdje i tamo. Ni na nivou BiH se ne radi o ministrima, radi se o učešću u vlasti najavećih hrvatskih stranaka, sa 90 i više hrvatskih glasova. O tome se ne radi u Republici Srpskoj.
По Додиковом рецепту, могло би се десити, да сутра у Влади РС само СДА или СБиХ могу предложити 5 Бошњака министара, а само ХДЗ-ови 3 Хрвата министра.
Zna li BB da ovdje nema toliko glasova za te ministre iz SDA i SBiH. Republika Srpska u stvari dobrotvorno daje tih osam ministarstava, kao čin dobre volje u očuvanju BiH. Ali to neće vječno trajati. Bojim se da će trajati mnogo kraće nego što je Borenoviću i Pedepeu potrebno da to razumiju.
Nakon ovog Borenovićevog izleta u Sarajevo, sreća da ga je dokumentovao, a i nekih drugih stranaka, kao što su Veliki Partneri Platforme, mogu samo da kažem da poštujem demokratiju i izbore ali mi je neopisivo žao što su ljudi svoje glasove dali takvim protuvama, neorijentisanim politikoidima i neshvatajućim individuama, i tako upropastili nešto što se zove biranje, opredjeljenje, biračka volja, izbor političkog programa…
Borenović, i cijela plejada, nikada neće shvatiti da se politika ne vodi na jednom sastanku i za jedan sastanak. Za jedno formiranje vlasti. Samo za sebe. Naprosto je čudnovato kako je Republika Srpska preživjela neke godine Nerazumljivih Protuva.
Ne znam da li je uljudno da kažem kako je dobro za Republiku Srpsku da se akteri Federacije bave sami sobom i Federacijom. A sada se njom, i njima, bavi pola Evrope. Da američki zvaničnici govore o tome da nije neophodna dalja centralizacija.
A ta teza Borenovića da se uplitanje u poslove Federacije može osvetiti Republici Srpskoj u teritorijalnom smislu, teza je starog Esdeesa, stara više od deset godina. Ne znam otkud se BB zalijepi za nju. Vrijeme ipak teče. I za one koji ne shvataju.
Neke političke stranke male protočne moći, malih opcija, sitnih interesa, ne bi trebalo da se bave politikom ozbiljno. Za njih bi trebalo formirati B Parlament pa da tamo, kao u predvojničkoj obuci, učestvuju na Radnim stolovima demokratije. Povremeno mogu da se pojave pred Ateveom, dok još nije propao, čekajući štrajkače koje ovi dozivaju svaku veče kao Indijanci kišu.
Za neke bi pomoglo da imaju političku ideju i politički program. Na osnovu toga nešto bi se moglo i shvatiti. Ali, kako Pedepe nema ni jedno ni drugo, osim ako ne prihvatimo da je Politički Program da Ja budem u Domu naroda BiH, Borenović i drugi su osuđeni na sveopšte čuđenje, polushvatanje i bauljanje.
Oni pametniji su otišli iz Pedepea.
