BAKIR BATKO
Nisam gledao ni jednu emisiju tog Javnog Čudovišta koga je mama iz sažaljenja nazvala Bakir. I nad kojim ZLO ima moć da ga može ubijediti da jedve živu kezmad za doručak. Ako će to naškoditi Republici Srpskoj i Dodiku. A i zašto bih gledao. Barem ja znam šta je televizijsko novinarstvo.
Kada je onomad voz sa parnjačom kao lokomotivom, Hasi odsjekao noge i kada je, došavši iz bolnice kući, čuo čajnik kako pišti na fijakeru, sa obje štake je razbio i čajnik i plate i kolesa. Šta uradi, bolan Haso. Čudovište treba ubiti dok je malo.
Sa Bakirom je sad kasno. Mnogima je u Republici Srpskoj godinama bilo milo što Bakir balega, fekalira, ejakulira, po Republici Srpskoj, aktulenoj vlasti i Dodiku, naročito. Razne Čavice, Mihajlice, Ivanice, Esdeesice, razni inatelektualci kupljenih diploma, kupljenih položaja, poresvučenih članskih karata, mediokriteti svake vrste, medijkriteti, usužnjenja novinara, učmale individue koje se brinu samo za svoju guzicu a društvo okrivljuju i za smjenu godišnjih doba, čekale su da padne vlast, da padne Dodik, da se jetrvski slaste preko plota.
Nisu reagovali. Tako su se sa Bakirom slagali. Tako su ga podržavali. Sada je čajnik izrastao u zvijer.
Zato ja mislim da odmah treba reći. Odmah secirati. I to zarđalim crtalom. Ako propustiš danas, sutra će se pojaviti nova budala i imaćeš ih dvije na vratu. Znam da je teško svakog dana. Seks je težak svakog dana. I čokolada. I med. Svakidan ima svoju cijenu. Razni anonimni bolesnici po internetu izmišljaju svašta, vrijeđaju, fašistiraju, rasistiraju, iživljavaju se. Čitam nekidan, na nekom brčanskom sranju, kako je neko u Doboju, prije rata za mene intervenisao da pišem u Oslobođenju. Jeblo mu Oslobođenje mrtvu babu, u trulu sisu, u ladnom grobu. Nikad nisam bio zaposlen novinar u usranom Doboju ni u usranom Oslobođenju. Osim što me je pokojni Vojo Garić, njihov fotoreporter, molio da mu pišem legende ispod genijalnih fotografija.
Ali trpim. Čak i uživam. Ako su gadosti i laži lijek za te male izbljuvke, onda dobro.
I sutra ću opet odmah reći i napisati kad nešto vidim.
Sada se mnogi zgražavaju kad Bakir, Teve Batko modernog Sarajeva i Grbavice Cijele, koji je sebe promovisao u Zlatanovo Batka a cijelu BiH, one koji ga gledaju, pretvorio u Grbavicu pa kolje, siluje i pljačka, drži javni čas vlastitog pomračenja uma, na javnom servisu, STJ.
Kad je trebalo podržati Hrvate u zahtjevu za trećim entitetom, niko. Kad je trebalo ustati protiv politike javnih servisnih kurvi koju je promovisao Ohaer i internacionalne kursadžije, niko. Kad je trebalo ustati protiv IMC, čajnika koji je postao čudovište RAK, niko. Kad je trebalo ustati protiv ujedinjenja bh novinara, niko.
Zakonita posljedica toga svega je Bakir Batko.
A sad ga treba pustiti da radi svoj dželatski posao.
On najbolje pokazuje kakva bi vlast bila kad bi pala u ruke Zlatku Lagumdžiji i Sarajevskom Političkom Krugu.
Kakav je mentalni sipljivac Bakir Batko, takav je i vlastoljubni tuberan Zlaja Zlatko.
Republika Srpska ima lijek.
Potrebno je donijeti zakon da se RTRS, kao javno preduzeće, finansira iz budžeta a da se pretplata ukine i da se sirotinja ne tuži za šest, sedam maraka. Na taj način prestaju sve veze sa tom Sarajevskom Kanalizacijom. Nema više odlijevanja prihoda od pretplate niti prihoda od marketinga. RTRS bi imao minimalna prava na marketinške minute a najaveći kolač bi pripao privatnim televizijama.
Na taj način bi Republika Srpska vratila svoje nadležnosti u medijskom segmentu.
A Bakir Batko neka i dalje preterano sere. To mnogo govori o sarajevskoj duhovnoj širini, kulturološkoj dobroti i maloazijatskoj aromi.
Nisam gledao ni jednu emisiju tog Javnog Čudovišta koga je mama iz sažaljenja nazvala Bakir. I nad kojim ZLO ima moć da ga može ubijediti da jedve živu kezmad za doručak. Ako će to naškoditi Republici Srpskoj i Dodiku. A i zašto bih gledao. Barem ja znam šta je televizijsko novinarstvo.
Kada je onomad voz sa parnjačom kao lokomotivom, Hasi odsjekao noge i kada je, došavši iz bolnice kući, čuo čajnik kako pišti na fijakeru, sa obje štake je razbio i čajnik i plate i kolesa. Šta uradi, bolan Haso. Čudovište treba ubiti dok je malo.
Sa Bakirom je sad kasno. Mnogima je u Republici Srpskoj godinama bilo milo što Bakir balega, fekalira, ejakulira, po Republici Srpskoj, aktulenoj vlasti i Dodiku, naročito. Razne Čavice, Mihajlice, Ivanice, Esdeesice, razni inatelektualci kupljenih diploma, kupljenih položaja, poresvučenih članskih karata, mediokriteti svake vrste, medijkriteti, usužnjenja novinara, učmale individue koje se brinu samo za svoju guzicu a društvo okrivljuju i za smjenu godišnjih doba, čekale su da padne vlast, da padne Dodik, da se jetrvski slaste preko plota.
Nisu reagovali. Tako su se sa Bakirom slagali. Tako su ga podržavali. Sada je čajnik izrastao u zvijer.
Zato ja mislim da odmah treba reći. Odmah secirati. I to zarđalim crtalom. Ako propustiš danas, sutra će se pojaviti nova budala i imaćeš ih dvije na vratu. Znam da je teško svakog dana. Seks je težak svakog dana. I čokolada. I med. Svakidan ima svoju cijenu. Razni anonimni bolesnici po internetu izmišljaju svašta, vrijeđaju, fašistiraju, rasistiraju, iživljavaju se. Čitam nekidan, na nekom brčanskom sranju, kako je neko u Doboju, prije rata za mene intervenisao da pišem u Oslobođenju. Jeblo mu Oslobođenje mrtvu babu, u trulu sisu, u ladnom grobu. Nikad nisam bio zaposlen novinar u usranom Doboju ni u usranom Oslobođenju. Osim što me je pokojni Vojo Garić, njihov fotoreporter, molio da mu pišem legende ispod genijalnih fotografija.
Ali trpim. Čak i uživam. Ako su gadosti i laži lijek za te male izbljuvke, onda dobro.
I sutra ću opet odmah reći i napisati kad nešto vidim.
Sada se mnogi zgražavaju kad Bakir, Teve Batko modernog Sarajeva i Grbavice Cijele, koji je sebe promovisao u Zlatanovo Batka a cijelu BiH, one koji ga gledaju, pretvorio u Grbavicu pa kolje, siluje i pljačka, drži javni čas vlastitog pomračenja uma, na javnom servisu, STJ.
Kad je trebalo podržati Hrvate u zahtjevu za trećim entitetom, niko. Kad je trebalo ustati protiv politike javnih servisnih kurvi koju je promovisao Ohaer i internacionalne kursadžije, niko. Kad je trebalo ustati protiv IMC, čajnika koji je postao čudovište RAK, niko. Kad je trebalo ustati protiv ujedinjenja bh novinara, niko.
Zakonita posljedica toga svega je Bakir Batko.
A sad ga treba pustiti da radi svoj dželatski posao.
On najbolje pokazuje kakva bi vlast bila kad bi pala u ruke Zlatku Lagumdžiji i Sarajevskom Političkom Krugu.
Kakav je mentalni sipljivac Bakir Batko, takav je i vlastoljubni tuberan Zlaja Zlatko.
Republika Srpska ima lijek.
Potrebno je donijeti zakon da se RTRS, kao javno preduzeće, finansira iz budžeta a da se pretplata ukine i da se sirotinja ne tuži za šest, sedam maraka. Na taj način prestaju sve veze sa tom Sarajevskom Kanalizacijom. Nema više odlijevanja prihoda od pretplate niti prihoda od marketinga. RTRS bi imao minimalna prava na marketinške minute a najaveći kolač bi pripao privatnim televizijama.
Na taj način bi Republika Srpska vratila svoje nadležnosti u medijskom segmentu.
A Bakir Batko neka i dalje preterano sere. To mnogo govori o sarajevskoj duhovnoj širini, kulturološkoj dobroti i maloazijatskoj aromi.
