СИРОТИЊА КАО
ГЕОСТРАТЕШКА АЛАТКА
Дабоме, да се капитализам, што није идеологија него скуп добро умрежених и интересно уклијештених моћних појединачних пунктова, капиталиазам је начин стицања и отимања а комунизам је начин мишљења и рушења, толико борио, више од пола вијека, да затре комунизам у свијету.
Није то била идеолошка борба, него борба за концентрацију капитала и добити. Нарочито није била борба да се да шанса бољем рецепту за живот широких слојева становништва, радничке класе, сељака и поштене интелигенције. Била је то борба да се сиротиња одржи у сиротињском статусу, перманентно, вјечно.
Широка сиротињска потка је вишепримјењив инструментаријум за управљање друштвима, државама, процесима, регијама па и цијелим континентима. А у свим тим процесима, тржиште остаје недирнуто, тоталитаризам капитала царује несметано а рудници јевтиних људских ресурса настављају да се експлоатишу.
Мултипрактичност се огледа у неколико сегмената:
• Сиротиња је богомдана за полутоталитарне режиме. А такви режими су увијек пријатељи Великог Режима, Режима са највећим Националним Интересом, најраспрострањенијим. Кад затреба нека иновација Велики Режим пусти низводу мале режиме, у пакету или појединалчно (види случај: Стабилна Сјеверна Африка). А полутотални режими су погодни за управљање. Изнутра су неутемељени и нестабилни јер никада не могу позвати народ, бираче, сиротињу да их брани, бранећи и себе и државу и друштво. Извана су рањиви: људска права, слободни избори, укључивост...
• Сиротиња је богомдана као пријемник свих достигнућа Свјетске Демократије, од кока-коле, кока-ина, кока-ња... сиротињи се лако каже да су им наднице мале и да им њихов режим поједе душу. Сиротиња, такође, лако напамет научи пар демократских фраза: Мубарак мора да оде. И слично.
• Сиротиња је увијек масовна а масовност је добра за површне и управљиве револуције. Велики Режим зна да је Лењин, друг, извео Револуцију са мало људи, без масовног дивљања по тундрама и руским широким проспектима. Што је револуција масовнија, њени циљеви су скривенији.
• Сиротињски протести су заразни. А заразама се лако управља, као и сваком епидемијом.
• Сиротиња је подложна дуготрајној осмози. Може скоро бесконачно да упија чињенице о својој сиротињи. Добољно је имати Слободне Медије, Јавне Сервисе, пардон, Јавне Послужавнике, Центре за истраживачко новинарство... па сваког дана сиротињи говорити да је сиротиња и да Влада за њих није урадила ништа. Тако се ствара 1. Апатија, 2. Сужена перцепција, 3. Хомогенизована агрегатна маса, 4. Потпаљива критична маса и 5. Свијест Камере обскуре (сиротиња, тако препарирана, све види наопако). Када дође вријеме, дође Сиенен. Или онај други, чију су новинарку дивљи сиротани силовали на тргу у Каиру. А они шаљу намјерно лијепе новинарке да извјештавају из масовних сиротињских срања. Онда препарирани Сиротвановићи, сваки за себе, каже: Види, коњу, како људи живе, како демократе сексуалишу, а она моја нема за сапун да се мало плахне.
Кад све прође, кад оде Мубарак, кад се комира Бен Али... све остане на свом мјесту. И овце, и вукови, и чобани. Сви мисле да су сити.
Сиротиња је основни ослонац Великог Режима у многим регионима. Она је зато стална јер је драгоцјена. Не влада се помоћу Мубарака, њему се само тако каже, влада се помоћу Сиротиње.
Сиротиња је основно барутно пуњење дуготрајних ратова у регијама.
Сиротиња је главни кисеоник унутрашње нестабилности друштава богатих неким ротшилдијанским стратешким артиклима.
Сиротиња је основни разлог постојања експортне демократије.
Сиротиња је основни и највећи, и најтрајнији, потрошач оружја.
Јасно је, дакле, зашто се капитализам толико бори за сиротињу. А само наивни мисле да се бори за капитал.
Дабоме, да се капитализам, што није идеологија него скуп добро умрежених и интересно уклијештених моћних појединачних пунктова, капиталиазам је начин стицања и отимања а комунизам је начин мишљења и рушења, толико борио, више од пола вијека, да затре комунизам у свијету.
Није то била идеолошка борба, него борба за концентрацију капитала и добити. Нарочито није била борба да се да шанса бољем рецепту за живот широких слојева становништва, радничке класе, сељака и поштене интелигенције. Била је то борба да се сиротиња одржи у сиротињском статусу, перманентно, вјечно.
Широка сиротињска потка је вишепримјењив инструментаријум за управљање друштвима, државама, процесима, регијама па и цијелим континентима. А у свим тим процесима, тржиште остаје недирнуто, тоталитаризам капитала царује несметано а рудници јевтиних људских ресурса настављају да се експлоатишу.
Мултипрактичност се огледа у неколико сегмената:
• Сиротиња је богомдана за полутоталитарне режиме. А такви режими су увијек пријатељи Великог Режима, Режима са највећим Националним Интересом, најраспрострањенијим. Кад затреба нека иновација Велики Режим пусти низводу мале режиме, у пакету или појединалчно (види случај: Стабилна Сјеверна Африка). А полутотални режими су погодни за управљање. Изнутра су неутемељени и нестабилни јер никада не могу позвати народ, бираче, сиротињу да их брани, бранећи и себе и државу и друштво. Извана су рањиви: људска права, слободни избори, укључивост...
• Сиротиња је богомдана као пријемник свих достигнућа Свјетске Демократије, од кока-коле, кока-ина, кока-ња... сиротињи се лако каже да су им наднице мале и да им њихов режим поједе душу. Сиротиња, такође, лако напамет научи пар демократских фраза: Мубарак мора да оде. И слично.
• Сиротиња је увијек масовна а масовност је добра за површне и управљиве револуције. Велики Режим зна да је Лењин, друг, извео Револуцију са мало људи, без масовног дивљања по тундрама и руским широким проспектима. Што је револуција масовнија, њени циљеви су скривенији.
• Сиротињски протести су заразни. А заразама се лако управља, као и сваком епидемијом.
• Сиротиња је подложна дуготрајној осмози. Може скоро бесконачно да упија чињенице о својој сиротињи. Добољно је имати Слободне Медије, Јавне Сервисе, пардон, Јавне Послужавнике, Центре за истраживачко новинарство... па сваког дана сиротињи говорити да је сиротиња и да Влада за њих није урадила ништа. Тако се ствара 1. Апатија, 2. Сужена перцепција, 3. Хомогенизована агрегатна маса, 4. Потпаљива критична маса и 5. Свијест Камере обскуре (сиротиња, тако препарирана, све види наопако). Када дође вријеме, дође Сиенен. Или онај други, чију су новинарку дивљи сиротани силовали на тргу у Каиру. А они шаљу намјерно лијепе новинарке да извјештавају из масовних сиротињских срања. Онда препарирани Сиротвановићи, сваки за себе, каже: Види, коњу, како људи живе, како демократе сексуалишу, а она моја нема за сапун да се мало плахне.
Кад све прође, кад оде Мубарак, кад се комира Бен Али... све остане на свом мјесту. И овце, и вукови, и чобани. Сви мисле да су сити.
Сиротиња је основни ослонац Великог Режима у многим регионима. Она је зато стална јер је драгоцјена. Не влада се помоћу Мубарака, њему се само тако каже, влада се помоћу Сиротиње.
Сиротиња је основно барутно пуњење дуготрајних ратова у регијама.
Сиротиња је главни кисеоник унутрашње нестабилности друштава богатих неким ротшилдијанским стратешким артиклима.
Сиротиња је основни разлог постојања експортне демократије.
Сиротиња је основни и највећи, и најтрајнији, потрошач оружја.
Јасно је, дакле, зашто се капитализам толико бори за сиротињу. А само наивни мисле да се бори за капитал.
