IMOVINSKI KARTON NARODA
Političari su lopovi i imaju sve.
Narod zamire od gladi i nema ništa. Osim političara.
Cijelu adsku scenu, iz zatišja, zahlađa i zidina, posmatraju tajkuni, parorodice brzoručice i pljačkaši.
To je najnovija digitalna slika sirotinjske i bogataške Srbije. Ali ne razlikuje se ni u čemu od drugih država, zajednica i Naseobine, proniklih na tlu samoupravljanja, krvi i bivše Jugoslavije.
Osamstotina raznih srbijanskih političara i javnih obavljača posla objavilo je na internetu svoje kartone. Ankete kažu da su to lažni podaci. Šta oni pričaju o fijesti i o plati ispod 10.000 RSD, srbijanskih dinara, oni su sve pokrali i obezijedili se.
Dobro. Treba vjerovati anketama i razjarenom narodu. Lažu. Pederi. Gulikože. Drkadžije, bre. Bave se politikom na narodnoj grbači. Što ne uzmu motiku u ruke. Tolika Srbija neobrađena, bre. Nema ko ni travu da kosi.
I u Naseobini. Dodik lopov, znamo svi. Organizovani kriminal. To što je prije rata imao fabriku, nedobijenu na reketaškoj privatizaciji nego stvorenu od početka, to ništa. I svi sa njim lopovi. Samo Mihajlica pošten. Prazna glava, prazan džrep. Žalio se nekidan morski pas, koji je pojeo Mihajlicu, da nije zbog te praznine mogao da zaroni pet dana.
Dabome da mi ne pada na pamet da branim političare. Naročito ne one u Srbiji. Ne znam ih dobro. Ali pokušao bih da odbranim narod. Od pogrešnog shvatanja sebe, pljačke i društva.
Dakle, ovako.
Političari su lopovi čim se rode. Ma, i prije rođenja. Političara poznaješ još u porodilištu po tome što je babici ukrao grudnjak. Prvog dana pošto je ispao iz one stvari. Trećeg dana joj je već ukrao minđuše i ako mu niste tada otvorili imovinski karton, čupnuli ste mečku za plećku.
Mi, narod, mi smo pošteni, marljivi i znojni. Ako nešto i ukrademo, recimo par miliona elektromotora iz komunističkih fabrika, to nema veze. Nije milion motora isto što i miliom dolara. To je milijarda dolara, bog te jebo.
Mi, narod, kada biramo političare na izborima, biramo poštene. A čim ih izaberemo, vidimo da smo izabrali lopove.
A tajkuni, bogataši, gulikože? Beko, Delto, Draško... Imaju pare, bre, i treba da imaju. Ne mogu ovaj narod zapošljavati golokurani. Mi, narod, ne možemo da budemo političari, treba da budeš bezobrazan, stalno na oku javnosti, da pregovaraš, da znaš svašta, engleski, bre, da znaš, diplomata da budeš. A tajkuni, gulikože, taj je svaki jedan od nas, jedan koji je uspio. Bogataši, lopovi, gulikože su naše drugo ja, naša podsvjesna želja i ljubav.
Nema smisla da od njih tražimo imovinske kartone. Šta ima veze kako je stekao Beko, Miško, Draško, naš Vidović, sitnica. Ukrao Vidović a kada nemamo plate nećemo pred Vidovića kuću, nego pred Vladu.
Ne želim da branim političare. Ako ukrade marku, treba ga strpati u zatvor a u zatvoru iskopati bunar a na dnu bunara samicu a u samici da bude bez vode, a u bunaru, mamu mu jebem.
Želim da branim narod od njegove podsvijesti koja mu dozvoljava da mirno gleda kako trista ljudi pljačka naciju trista nedjelja, trista mjeseci, trista godina, trista mandata... a oni trče svi ko ludi da uštroje izrabljenog vola kome su pootpadali rogovi, papci i zubi.
Da ne može više da jebe narod.
Političari su lopovi i imaju sve.
Narod zamire od gladi i nema ništa. Osim političara.
Cijelu adsku scenu, iz zatišja, zahlađa i zidina, posmatraju tajkuni, parorodice brzoručice i pljačkaši.
To je najnovija digitalna slika sirotinjske i bogataške Srbije. Ali ne razlikuje se ni u čemu od drugih država, zajednica i Naseobine, proniklih na tlu samoupravljanja, krvi i bivše Jugoslavije.
Osamstotina raznih srbijanskih političara i javnih obavljača posla objavilo je na internetu svoje kartone. Ankete kažu da su to lažni podaci. Šta oni pričaju o fijesti i o plati ispod 10.000 RSD, srbijanskih dinara, oni su sve pokrali i obezijedili se.
Dobro. Treba vjerovati anketama i razjarenom narodu. Lažu. Pederi. Gulikože. Drkadžije, bre. Bave se politikom na narodnoj grbači. Što ne uzmu motiku u ruke. Tolika Srbija neobrađena, bre. Nema ko ni travu da kosi.
I u Naseobini. Dodik lopov, znamo svi. Organizovani kriminal. To što je prije rata imao fabriku, nedobijenu na reketaškoj privatizaciji nego stvorenu od početka, to ništa. I svi sa njim lopovi. Samo Mihajlica pošten. Prazna glava, prazan džrep. Žalio se nekidan morski pas, koji je pojeo Mihajlicu, da nije zbog te praznine mogao da zaroni pet dana.
Dabome da mi ne pada na pamet da branim političare. Naročito ne one u Srbiji. Ne znam ih dobro. Ali pokušao bih da odbranim narod. Od pogrešnog shvatanja sebe, pljačke i društva.
Dakle, ovako.
Političari su lopovi čim se rode. Ma, i prije rođenja. Političara poznaješ još u porodilištu po tome što je babici ukrao grudnjak. Prvog dana pošto je ispao iz one stvari. Trećeg dana joj je već ukrao minđuše i ako mu niste tada otvorili imovinski karton, čupnuli ste mečku za plećku.
Mi, narod, mi smo pošteni, marljivi i znojni. Ako nešto i ukrademo, recimo par miliona elektromotora iz komunističkih fabrika, to nema veze. Nije milion motora isto što i miliom dolara. To je milijarda dolara, bog te jebo.
Mi, narod, kada biramo političare na izborima, biramo poštene. A čim ih izaberemo, vidimo da smo izabrali lopove.
A tajkuni, bogataši, gulikože? Beko, Delto, Draško... Imaju pare, bre, i treba da imaju. Ne mogu ovaj narod zapošljavati golokurani. Mi, narod, ne možemo da budemo političari, treba da budeš bezobrazan, stalno na oku javnosti, da pregovaraš, da znaš svašta, engleski, bre, da znaš, diplomata da budeš. A tajkuni, gulikože, taj je svaki jedan od nas, jedan koji je uspio. Bogataši, lopovi, gulikože su naše drugo ja, naša podsvjesna želja i ljubav.
Nema smisla da od njih tražimo imovinske kartone. Šta ima veze kako je stekao Beko, Miško, Draško, naš Vidović, sitnica. Ukrao Vidović a kada nemamo plate nećemo pred Vidovića kuću, nego pred Vladu.
Ne želim da branim političare. Ako ukrade marku, treba ga strpati u zatvor a u zatvoru iskopati bunar a na dnu bunara samicu a u samici da bude bez vode, a u bunaru, mamu mu jebem.
Želim da branim narod od njegove podsvijesti koja mu dozvoljava da mirno gleda kako trista ljudi pljačka naciju trista nedjelja, trista mjeseci, trista godina, trista mandata... a oni trče svi ko ludi da uštroje izrabljenog vola kome su pootpadali rogovi, papci i zubi.
Da ne može više da jebe narod.
Нема коментара:
Постави коментар