2460.
БОСИЋУ, ШАРОВИЋУ
И ЕСДЕЕСУ
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НИЈЕ НИ
НА КРАЈ ПАМЕТИ.
ВАЖНИЈИ ИМ ЈЕ
ЕСДЕЕСОВ ВИТАЛНИ
НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС.
 

Колико сам разумио, Мирко Шаровић не жели да иде у школу и Републици Српској.

Док је ангажовао оног Коњевић Адвоката да га заступа пред Уставним Судом БиХ, познатом Србопијом.

ЈУС.

Захтјевом да Уставни Суд рјешава политичке зајебанције, Шаровић показује екстремно непознавање темеља парламентарног постројења. Пресудно је питање Ко има скупштинску већину. А не Ко има Устави Суд.

Ну. Научили их турци.

Шаровић примјењује, оквирно, институт ВНИ.

Групни секс под називом Витални Национални Интерес, баш као и секс је. Може да се практикује на сваком мјесту. При томе нико не провјерава квалитет сексуаланата. Код нас се увријежио израз Јебача.

У Бесправљу Босанске Збиље, није јасно кога окривљује Шаровић, шта суд треба да исправи, коме да наложи, шта да усклади са уставом.

Ово је комичнија ситуација од Сејдић Финци циркуског каравана.

Али. Имајући на уму досадашње одлуке уставног суда бих, треба очекивати нови удар на Републику Српску.

Јер. Ово што је учинио Мирко Шароћи, ражаловани заставник Савјета министара, јесте удар на Републику Српску.

То је отомански комплекс. Жалићу се у Стамбол. Сулејману или Великом Везиру.

То је Српски Комплекс Сарајева. Многи Сарајевски Србин, зато их и зову сарајевски, не признаје, подсвјесно, ништа од Српства и Српске. Само Сарајево.

То је знак да постоји договорен програм, пројект и оквир у коме ће се кретати Есдеес ако успије Мисија Босић. Рушење Режима.

Мирко Шаровић, Босић, и камарила, претварају почетно есдеесовско незрело, авантуристичко и крадљиво Србовање у јогунасто, бабатужилачко и сарајевско Изсрбљавање.

Они, једноставно, нису политички способни да Републику Српску одвоје од Сарајева.

А то је пресудан корак за будућност Срба Овдје и Републике Српске. И за њену Самосталност.

 

2459.
ФИСКАЛНЕ КАСЕ
И УЛОГА ДРЖАВЕ
 

Бањалучки Прес износи нове Јади Младог Касера.

Фискалне касе, кажу приватни послоимаоци, програмиране су да се након одређеног броја одзврчених рачуна, кваре. Што ће ЊВ Овлаштени Сервис да наплати ко Нотар.

Иначе цијела сторија са фискални касама је једна велика пљачка. А најбоља пљачка је кад много несретника опљачкаш за помало.

Најприје, те касе су овдје препродаване по цијени половних аута. А ради се о литванској пластици у коју су убачене двије осовинице, неке типке и микропрекидачи, један чипић и високотехнолошко достигнуће Поклопац.

Ако мобилни кошта триста марака, таква фискална каса не може коштати више од три марке.

Али. То није све. Ако позовете одмах, плаћаћете мејсечно десет марака телекому јер имате пријатеље. И годишње сте обавезни обавити технички преглед. Неколико стотина марака. Има уговор. Законска обавеза. А ако не обавиш казна је неколико хиљада марака. Технички преглед те двије осовинице и  поклопца. Сунце Ти Јебем, ко да ти је на столу катерпиларов вучни воз за тиста тона руде на Аљасци.

Нико никад није урадио анализу колико је Строваца и других самосталних јадника, затворило радњу и због трошкова око фискалне касе.

Држава, у шта убрајам Владу, Пореску управу и надлежне пратеће позадинске коморе, треба свакога ко има пријављено радно мјесто, да љуби у гузицу. На одговорајућем тргу. Оне који имају много, на Тргу Крајине. Оне средње на регионалним трговима а самосталне на локалним. Може и на кружним токовима, ако је гужва на трговима.

Неко је видио посла са тим касама. Не питајте, мене, ко.

Умјесто да се обезбиједила максимално могуће јевтина варијанта, по могућству, бесплатна. Ваљда Држава може да поклони касицу неком ко јој скида радно мјесто из обавезе. А да те касе набави јевтино на јавном тендеру.

Јесам и ја будала, јелде.

Овако, Самостални, Мали, Средњи и Сваки Божији Приватник ми лични  на проститку на раскрсници.

Један нешто платуцне а ЈКС. Јебе Ко Стигне. И још мора да чека док не стигне Течо Дуле издалека.

2458.
ЕКОНОМСКА
И ПОЛИТИЧКА
ГРАНД ПАРАДА
 

Видим. Исподсредњемозгаши упишавају се директно у тастатуре због неког текста извјесног нестраначког србијанског министра привреде. У коме је он срушио Булканске Табуе, Предрасуде и Збалуде. Неки младобошњачки Еновинац, а није Пишоња Вешовић, кука како Федерација, па и Република Српска, нису те среће да имају таквог експертског нестраначког министра.

На корак смо да јелена карлеуша изађе са програмом Обнове Србије. Пошто је Радуловић, тај министар, изашао са Обновном Привреде. А Радош са Равнањем Равне Горе.

Они који не знају ништа о привреди и тржишту, неће никада ништа ни знати о привреди и тржишту. Томан, Учење о Будалашима, 987657463422.

Из само двије скорашње изјаве, у Србији, могуће је дијагностиковати стање привреде тамо, овдје и около. И закључити да Ђекна никад неће умријети. Али ни прднути.

Србијански Беко и Србијанска Фахрета, у мјесец дана, рекли су да је Вучић Лидер Лидера. Фахрета је још рекла да Нам Такав Треба.

Та ситуација, у којо Ђекна не може да прдне, уоквирена је двјема константама.

У првој, политичари, читај Лидери, држе Привреднике, СТЈ, за уши. Док они њему чешу муданца.

У другој, Уметнице сексуално узбуђују унесрећени народ док им политичари, читај у великој множини, ладе танге.

То што Хрватска, или Ваша Држава, немају Лепу Брену, ништа. Имају Лепог Надана. И Лепог Џеку.

Министар Привидних Дела Србије није ништа открио. У погледу страних улагања, напримјер.

Ако о страним улагањима говоре, Дорис Пак, Дорис Кацин, Дорис Инцко и дркаџије из Нато, јасно је, прво, да о томе немају појма, друго, да од тога нема ништа.

Привреда у Србији, и у било којој југословенској унесрећеници, непривредива је.

Останите клечећи.

У погодном тренутку промјените накољенице.

2457.
КАКВЕ ЉУДЕ
ПРОИЗВОДИ
СЛОБОДА
И ДЕМОКРАТИЈА.
КАО НАДАН
И МЕРСИЈА.
 

Хрватска има нову представу за але, будале и шакале.

У сјени је остала најава ППВ да ће за који дан бити покренути поступци против Неких Тајкула јер су узимали кредите без потребних потврда. ЈТК. Јебо Те Кредит.

Након што је Србија изједначила на 1 : 1, Санадер – Мишковић, Хрватска је опет повела. Ухапшен је Надан Видошевић, вишестољетни предсједник ХГК, Хрватствене Господарствене Коморе. Чиме је доказао да је коморско организирање, иначе и свуда, ГОК. Го Курац.

Као и што је уобичајено, на Булкану, и овај случај, аутентични хрватски производ Надан, Хапсимо Хрватско, фалсификат је. И представа за јавност. Не у смислу невиности крупног и чупавог Надана. Већ у смислу ситноће. Оно што је он, засад сумњано, опљачкао, ситница је у повијести слободне и неовисне Хрватске.

Као што је ситна и Мишкова мућкалица се неким путним предузећем.

Иза њега и њих су читаве хорде пљачкаша. У тим хордама је и опљачкани народ. Колико је предратних Незнамкудовића и Незнамодакледовића дошло до иметка, бизниса, угледа и моћи. Колико их је опљачкало само један прозор са туђе куће. У рату.

Процесе увијек посматрај социолошки. Ако посматраш само политички, ослијепићеш. Томан, Учење о борби генерација, 368.

Хапшења по Булкану нису никаква Борба Против Корупције. Мада то, можда, теткама и течама у Бриселу тако може да изгледа.

Ради се о смјени генерација.

И то, на двоструком колосијеку.

На колосијеку Тајкула, Богаташа Ајкула.

И на кослосијеку Лидера и Вођа.

Ни једно хапшење у историји није учврстило право и правду. Свако је учврстило вођу.

А Мерсија. Њу је убила земља јер с њом отимала за два зарђала лима. Била је скупљачица Секундарног Живота.

Мерсија је такође производ Слободе и Демократије коју су донијели ратови. Које су кретеноиди и дивљаци искористили за смјену генерација. На више колосијека.

2456.
ИДИТЕ У СРБИЈУ,
УЧИТЕ НА БОСАНСКОМ,
И МИРНА БОСНА
 

Али, не носите ми земљу на опанцима.

Сулејман Тихић је из опоравне викендице код Шамца поручио да је неприхватљиво да Додик негира босански језик а да се више од пола становника БиХ, који се нису изјаснили да су Босанци, изјаснило да говори босанским. И поручио је да је неприхватљиво да његовим унукама у Шамцу, у књижицама пише да уче српски. А чак и у Србији се учи босански.

Ето рјешења. Коначно и Бошњаци Небосанци имају куд отићи. А не само Срби и Хрвати.

Ну. Рекао је Тихић и нешто озбиљно. БиХ је на низбрдици а Добра Нена, Међународна Заједница дигла је од ње руке.

Па је, онда, мало бацао грах. СДПСББДФ. С ким би а ским не би.

Тако је, несвјесно, дошао до извора Бошњачког Хаоса.

Није проблем непостојање босанској језика у Српској.

Проблем је у троуглу Бошњаци – Унитаризам – Босна.

Муслимани су, мислим на њихово вјерско, политичко и паравојно вођство, изгубили Мир по истом принципу по коме су изгубили и Рат.

Играли су на све.

У рату су, најприје, полетјели, са башчаршије, у Исламску Републику, изопштили, на босанском: изопћили, Србе, сваку божију ћенифу прогласили институцијом Босне и Херцеговине, Метеоролошки завод Босне и Херцеговине, Армија Босне и Херцеговине. И тако се одали.

На крају, морали су склопити мнеђународни мир са Државом Републиком Српском.

Да би данас дошли дотле да имају само Медџиду Кресо Босне и Херцеговине.

Немају ни Федерацију. Коју су, такође, преотели Хрватима. С којима је била попола.

И у Миру су хтјели Све.

Међународна заједница је донекле пратила. Али, као и у сваком раубу, дође  тута кад нестане адута.

Оно што може код Иванића и Чавића, не може код Старине Новака и Дели Радивоја.

Све су комбинације покушали, у свом међусобном политичком мозаику Сарајевског Политичког Круга. И са Хрватима. И да их нагузе и да их приволе.

Али. Нису још све испробали. Надају се да је та Рубикова Башчаршијска Коцка сложива. ЈестК.

Сада Тихић најављује пакт са Хадезеом БиХ.

А мирно је гледао док их је Есдепе Комшићирао. Тек кад је Златаган нагузио њих, отворио им се политички хоризонт. Може и Прави Хрват за ЧланаП.

Може све. Мада им није вјеровати. Још увијек, Тихић, цмиздре за Априлским Пакетом. Мада би га радо звали Завежљај.

2455.
СРПСКИ
ТРАКТОРИ
НАТОА
 

Америчани немају потребе да шпијунирају Србе. Срби све сами кажу. Неки Тадићев Будалаш је, ономад, отишао у Амамб и рекао да је Тадић рекао да Србија не може заувек да остане изван Нато. Амамбаш, задужен за голуба писмоношу, пресавио табак и под шифром ЗГРСКХЕМФУУТРМ-4 одаслао депешу Грги Златоперу. Строго вик.

Проамерички аналнитичари већ постављају тезу да ли ће Ово Пресветло Руковученије да уведе Сербију у Нато или ће морати да се појави ново, специјално, као што се појавило и за Косово.

Ја, пак, као уважитељ Хантингтона, разумијем да је на овом мјесту, на којем се налазе Срби, одавно пронађен Сукоб Цивилизација. Да није, овдје никад не би почео Први Свјетски Рат, никад Гитљер не би напао Београд, никад Нато не би напао Београд, не би било муслимана ни санџака, ма, добро, нека муслимана и санџака, само да нема Зукорлића, ММЈ, не би никад било југословенских самоуправних социјалистичких ратова и не би нико никад признао Хрватску, Словенију и Усрану Босну и Херцеговину.

И да никад неће престати борба Хиршћанства и Нечастивих Сила на овом простору. У НС спада и Нато. Јер нема никакве везе са Хришћанством. Нарочито нема везе са Хиришћанством оно што ради Нато. По свијету. И Овдје.

Јучер је у Србији избио неки сукоб између Нато и Патриотских снага. Једна групица љевичара, оквирно, напала је неке младунце који су се окупили да серуцкају о Натоу.

Нато, дабоме, организује деструктивне групе мрмака, кртица волухарица и мишева, настојећи тако да разори друштво на које му је пало око. А трза се шапа.

Несумњиво је да у Србији постоје и политичари који ће да кликну кад Грга Златопер да знак.

И овдје је тако. У Републици Српској. Дјелатница Министарства спољних послова, Ана Тришић ништа и не ради осим што даје интервјуе о томе како је Нато благодет, добробит, рај у коме Еве не траже јабуку и како једино Нато може са седам риба да нахрани цијели народ. Дјелатница је горе у име Есенесдеа а није примијећено да је то и страначка политика. Мада мене више брине да ли то она ради и мимо знања Златка Лагумџије. И ККК, Концерн Копања Канцероген, јавно је објавио да ће Независне и Гласне да у наредном периоду пишу Оде Натоу.

Купи Државне Новине па онда јебе Државу.

Али добро. Има и он неке користи. Зимница за раднике. Познато је да Нато има најбољи Карфиол.

Углавном. Тешка ће и дуга борба да буде.

Да Принцип устане из гроба, имао би шта да ради још педесет година.  

 

 

2454.
БЕСПОСЛЕНИ ЈАРИЋИ
СКАЧУ НА ПОПАДИЈУ,
ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
ЖЕЛИ ЗАБРАНУ
ВЕЛИЧАЊА КОМУНИЗМА
 

Стара успрђена Еуропа се самозадовољава.

Док јој Америчани трпају микрофоне у гузицу она открива све чари Американског Макартизма. Прогон Вјештица.

Сама синтагма Величање Комунизма спорна је као и провинцијално схватање демократије. Мала моја, демократија је, љубим цуру, не питам чија је. Шта би, онда, могло бити рекламирање адидаса или нивее. Шта би, при том, могла бити слобода мишљења. Филозофски гледано, Човјек има Апсолутну Слободу док не закида, онемогућава и користи друге. Историјски гледано, то нигдје није остварено. Најчешће, пак, остварило се наопако. Колико је Слободе убијено због остварења Америчког Сна. Политички гледано, државни и политички поредак, и идеологија, једно је а слобода индивидуума да егзалтира над тим, друго је.

Дабоме, мало помаже констатација да Еуропа не уме да пева као што су совјетски комунисти гинули за њу.

То је опште мјесто појединачне и колективне историје. Вријеме иде брже од човјека.

Сјекира усијече себи маљ а маљ јој разбије ушице.

Аналитички гледано, Европска унија је нешто озбиљнија свјетлуцава кич манифестација типа Еуросонг. У некој транзицијској Неиздрканији.

А њен Еуропарламент, аула аутистичних комплексора.

Оних који се стиде своје прошлости или непрошлости. Оних који никада, у цијелој еуропској повијести, нису играли било какву улогу а сада су доведени у само Срце Демократије, у Еупарламент. Срце Му Јебем. Оних, који нису учествовали ни у једној великој идеји, ни напредној ни назадној. Већ су увијек стајали са стране, крили се иза шињела, чизама, шлицева. Чији је највећи јавни и идеолошки учинак био извиривање иза саобраћајног знака док други дивљају њиховом земљом, државом и нацијом.

Ја, пак, као сиротињско потомче чија очева линија није била у Партији, али којег је комунизам отхранио и одшколовао, чак и запослио без Сејдића и Финција, пардон, без Мита и Корупције, у овом акту еуропарламентараца, у чијој инцијацији је и онај Курчан, видим отварање нових вратница за улазак губитника два велика свјетска рата. На велика врата. И криваца.

Забрањивати, данас, величање комунизма једнако како се забрањује фашизам, релативизација је историје, заслужника и вриједности.

 

 

2453.
ГАВРИЛО
И МИЛУНКА
 

Кад видим Хићу како славодобитно стоји изнад  Принципове плоче на којој пише да он навијести слободу, на Видовдан 1914., дође ми да му се, том гнусном одљуду Гитљеру, најебем мртве мамице, у трулу сису, у ладном гробу.

Иако могу да будем планетарно и ванвременски добар, и да кажем да ниједно убиство није потребно, морам да кажем да је суштина биологије, егзистенције и цивилизације само у једној чињеници. Док постоји Жива Глава увијек ће постојати и Мртва Глава.

Осим тога. Који ћеш курац у Сарајеву на Видовдан.

Ну. Јебеш Гитљера. Он и његови су кривци за два свјетска рата. Нису то само два велика рата. То су двије монструозне клаонице.

Јасно је да је Њемачка кривац за те двије клаонице. Нису то само били ратови против Србије, или против Славена, или за побједу њемачке расе изнад свих. Још мање су они узроковани Принциповим Атентатом или 27. мартом, што се Срба и Србије тиче, односно Краљевине.

То су били ратови за Истребљење.

Сада се, неким распоредом планета, догодило да се истовремено говори о Гаврилу Принципу и Милунки Савић.

И док фашистичке заоставштине санџачког и провинцијског распореда покушавају да затру икакву свјетлост на имену Гавриловом, да га американизују проглашавајући га терористом, и док млађе генерације, и они који су то били у Социјалистичком Самоуправљању, и не знају ко је Милунка Савић, дотле се ми боримо против неких бјелосвјетских вјетрењача, против којих се битка никада неће моћи да добије.

Томислав Николић, на сахрани Милункиној у Алеји Великана, каже да је Милунка Савић била безначајна за комунистичку Југлославију, јер није била југословенка и југословенски партизан. Па су је зато затурли. Несесер.

Милунка Савић била је дјевојка која се претварала у мушко да би са српском војском ратовала, и била рањавана, у Првом Свјетском Рату. Открили су је кад је рањена у груди.

Гаврило и Милунка су концентрисани докази велике људске моћи, храбрости, боривости и надвремености. Најмање су у томе били Срби.

Све те категорије, у њиховом случају, далеко надмашују оно што ми дневно, уторком и сриједом, подразумијевамо под тим. Мало је рећи Храброст за Гаврилов Атентат. Или за Милункине походе по албанијама србијанске пропасти и нестајања.

Пун је свијет таквих, не само српски. Пуна историја, осим код надмоћних, крволочних и златожељних. И геогладних.

Шта су, дакле, Срби учинили да славе Гаврила и Милунку. Јебеш сарајевски Есесфес, који је полетио да сарађује са односиоцима плоче Вођи Рајха. Јебеш Николићеве партизане и југословенске комунисте.

Ништа. Као што је и уобичајено. За посљедице не чини ништа осим што ћеш, епски, митомански, тражити кривца у свему около и у другима.

Како се није појавио неки србијански Мудоња па рекао Другу Тити да се у Београду, напримјер, подигну споменици Гаврилу и Милунки. Кад си могао оженити Српкињу, ПТМ, можеш дозволити и споменике.

Не. Таквог нема. Да не бу разљутили загорског металца и каплара. Да не разљуте муслимане у Сарају, да нас Међународна Заједница не погледала попријеко.

И данас. И данас. Па зато, Николић, подсвјесно, окривљује магле, сутоне и сумраке.

Није питање шта ће неко учинити против Гаврила и Милунке. Јасно је да ће учинити све. Питање је шта ће учинити они којима су припадали.

Јер њихова храброст не припада само Србима и Србији.

То је био претприродни, предцивилизацијски крик за Слободом која нас је све створила.

Само су се, многи, током историје и токова ситне користи, одрекли, погазили је и заборавили.

Изгубили из вида да је ситница за Слободу убити једног Фердинанда. Као што је другима ситница да због узимања туђе слободе, организју Двије Планетарне Клаонице.

2452.
АНАРХИЈА
КУЉАНИ,
КОЊЕВИЋ ПОЉЕ
И МИНИСАРСТВО
ПРОСВЈЕТЕ
 

Стање у школама у Куљанима и Коњевић Пољу бесмислено је објашњавати.

Оно је знак дубоке анархије у коју се заглибило образовање и школство Републике Српске.

Куљани су врх анархистичког бријега а Коњевић Поље је врх унитаристичког отоманског бријега.

У најкраћем, потребно је, након петнаестогодишњег бјежања од Надлежности Републике Српске, учинити сљедеће:

·         Република Српска треба да стави ван снаге све кровне, босанскохерцеговачке и међуентитетске споразуме и регулативе, као антидејтонске и антиуставне

·         Донијети закон по коме Влада Републике Српске поставља директоре свих школа, основних и средњих, а не да у томе процесу учествују и секретарице, проводаџије, локалне кабадахије и страначки  идиоти, а улогу Школских Одбора премјестити на улогу савјета родитеља без права у одлучивању о било чему

·         Директоре школа треба бирати по критеријумима светаца

·         За бошњачку дјецу треба обезбиједити услове као и за другу дјецу. Претходно им провјерити држављанство. Ако немају Држављанство Републике Српске не морају да иду у школу. Ако имају, онда су родитељи затворно одговорни ако не иду. Исто важи за Србе, дабоме.

·         Прекинути фарсу преговарања коју генерише Министартсво провсјете. Власти о законима не преговарају.

·         Прекинути политику толеранције и прихватити потино значење синтагме Школске власти.

Јер. Ми дјецу учимо анархији.

 

2451.
НЕОВИСНИ
БЕЛИ
ЗАГРЕБ ГРАД
ВИДИО НАЈВЕЋЕГ
НА СВИЈЕТУ
 

Седамнаест дугијех годиница освајам љубавницу свог живота. И баш кад је пристала, у Загребу се појавио Највећи На Свијету. Један једини примјерак. Маму Му Јебем. Па, отишла да га види.

Аграмски неовисни медији препуни су вијести о томе да је Авион Антонов слетио на Плесо. То је совјетски транспортни авион. Чудо. Сада припада Украјини. А Украјина не пирпада никому. Још. Антонов Уно Унини лети по цијелом свијету и вози вангабаритне будалаштине. Скуп ко чивит. Али, како је пропао СССР, пропадала и флота па остао самац. Не само што је велик него је и дугачак. Ко игралиште за ногомет. Висок ко шестокатница. Диго се на шести кат а лежи.

Те, кад је слетио, те, кад је утовар, те, тко је пилот, те, тколико тона је тежак трансформатор, те, кад полијеће, те, одакле га пук гледа, те, далеко је, те, редарственици помажу.

Мислим да толико пажње не би изазвао ни Туђман. Да се особно укаже на Плесу. И засвијетли.

Та пажња према АА скала је провинцијализације и маргинализације Хрватске. Више нитко не долази у Хрватску. Па кад дође стара совјетска крнтија, догађај је првог реда. У међудобу, јебемо се са остацима Срба и Ћирилице. Враг им јебал матер.

Ну. Кроатска је на коњу. У Насеобину не долази ни Кацинов.

 

2450.
ЗАДАТАК
ЗА ЦЕНТАР
ИЗДРКАВАЧКОГ
НОВИНАРСТВА:
КО ЈЕ ПЛАТИО
ЈУГОСЛОВЕНСКИМ
ПОРТАЛИМА
ОБЈАВЉИВАЊЕ СКАСКЕ
КО ЈЕ МИЛОРАД ДОДИК.
МОЛИМ РАЧУНЕ,
ФАКТУРЕ, ДАТУМЕ, ВАЛУТЕ.

 

 

 

РАЂАЈУ СЕ

СИСОВИЦА

И ЈЕДНООКИЦА

2448.
БОСИЋУ
СРЕБРЕНИЧКА
ОМЧА
ОКО ВРАТА
 

Уласком у тор са Чавићем, Босић, Младен, Мисија, потписао је Смртну Пресуду себи. А ако побиједи на изборима, и Републици Српској.

Референца Чавићу није то што је био Предсидетељ Есдееса, нити што је био Предсједник Републике Српске. За Уторење, њему је референца Сребрененца. Чавић је Признао Сребреницу у броју мислинаских жеља, на начин да је унередио Србе за десет вијекова испред ноздрва и седам вијекова изнад ушију.

Сада је та зобница испоручена Босићу.

Пошто је Чавић једна обична политичка Изумрлица, на Босића се игра.

Морам да будем јасан а не асоцијативан, тамовамомислен, замршен и лавиринтан.

Велики Кројачи траже играче који ће Србији наћи Ново Косово. Србије ће требати једно десет, двајест, Косова да се опере код Великих Кројача. Једно за Марка Краљевића. Једно за Милоша Обилића. Једно за Светог Саву. Једно за Дражу. Једно за Титу. Једно за Пизду Матерну.

Република Српска коубила се за Ново Србијанско Косово.

Још двајест година опште јебе.

Кад се једном одрекнеш Косова онда је све Другипут.

Босић је тај нови Српски Некосовни Лидер.

Он ће дати Републику Српску. Предати. Пристаће на изборе на Северу Срспке. Па ће у Бриселу изјавити да је излазак Срба на изборе њихова ствар а не ствар Брисела. И Сараја.

Онда ће неки Ријетко Кацин похвалити Босића за историјски бриселски споразума са Сарајевом.

Сумњам да Босић разумије Игру Великих Кројача. Навукао се на Мисију. Да уђе у историју. Као онај који је срушио Додика. Сумњам да је Босић схватио да није Додик, можда најпоштенији, можда најнепоштенији, у питању. У питању је Република Српска.

А рецепт је већ опробан. Повратници и Дужници посао обављају беспријекорно.

Пуна Зобница, Велика Гробница. Томан, Учење о Укопницима, 1972.

Српској су потребни Бриселаши.

Тај политички процес препознат је још за вријеме Тадића. И Тројног Глувог Босфорског. Само што је Додик био јачи лидер од Тадића па мина није упалила. А Орао пао, Орао пао. И  дошли су људи за Историјски Бриселски.

Покушало се и са Додиком бриселашити. Ал се није нешто показао.

Упоредо, дакле, са огољавањем Додика, траје окољавање Босића.  

Босић се, засад, доима као Провинцијалац управо приспио у хол велике жељезничке станице. Досад се доимао као Провинцијалац на малој жељезничкој станици.

Кад бацим грах, видим га у Поточарима.  

Жив а рахметли.

2447.
КАКО НЕ ТРЕБА
ОРГАНИЗОВАТИ
ЊИВУ, ЛАДОВИНУ,
ИЗВОР И БЕРАЧЕ
 

Њива, Ладовина и Извор морају да буду једноуздруго. Да би они који су на Њиви видјели ко отпочива у Ладовини. И да не би неки други Њивари носили воду са Извора и појили своју стоку. А и да Њивари који оду по воду не задржавају се тамо преко мјере и мимо ока.

Али, живот на Пољима је друкчији него у филозофским расправама. У животу има и инсеката, кртица, мрмака, дивљих крмака, камелеона, јазаваца, скакаваца и разнијех лагалаца дугог језика.

Уђеш у живот, мислим у Њиву, Њивари мрмоље. Сунце убија у тјеме, марамице, учвороване на четири угла, прогледале, изио их зној. Прашина се диже испод мотике. Колико ти има онијех у Ладовини. Кад су отишли. Ни мотику нису закопали. А ја пишам низ држаљу, да не губим вријеме док нађем живицу.

Идеш даље низ редак. Питања јебена, одговори недовољно надјебиви. Оштрил ико ове мотике, кру им јебем. Треба поклепати. Нису видиле чекића од прошлих ратова. Отиђи на Зденац. Види ко ти тамо сједи. Ко доручкује а прошло подне. Види какве су име водоноше сисате и родне.

Одеш међу бераче. Не познајеш никог. Нико није са Њиве. Ко сте ви. Ми смо од Заметка ту. Ми смо летили заједно са бумбаревима, само да би имали плодове.  

Одеш, мада један Њивар који је завршио куповно право и све исправља, од десног пера на мотики до кврге на држаљи, трчи затобом Правилно је Ходеш, ходеш, упамти, Шефе, у Ладовину, Њивар Правник хвали ријеч, Ладовина је добра, тако руски звучи, Хладовина је више муслимански израз, а тамо мудрују. Има их који су у шимикама и мокасинама. Нису ни мислили на Њиву. Њима не требају опанци. Њивари који долазе да искашљу прашину која им из редака улази у ноздрве, крмеље и плућа, гласније него што треба, успутују Ко надгледа Њиваре. Имал списак Њивара. Немере бит Њивар ако не дође са опанцима преко рамена. И ако му се држаље на мотики не сјаји ко мајмунско мудо. Код вас више капија него ограда. Капија је турцизам, каже Њивар Правник. Не знам јел сад добро то користити. Не сери, Правник, и нема капија, поскидали их Извораши. Ко су Извораши. Па они који сједе крај Ладне Воде, не излазе ни на Њиву ни на сунце, да се не би врући воде напили, и чекају тебе. Њима крила капијска требају за сједење и лежање, за добре гузице и снаше.

Ходеш даље. На Извор. До извора сто путића. Само Лепе нема. Сједе Стомаклије, Гузоноше, Сисомрси, Водолоци. Ко теби ради на Њиви. Питаш ли икога ко треба да буде Њивар. Кога треба да питам. Нас, матер му јебем. Нас нико ништа не пита. Да ми не даднемо воде, поцркали би, скапали. Ко би ти радио. Шта ви знате о Њиварима. Знамо. Кад ми кажемо ко треба да буде Њивар, тај зна кад смије да дође на воду и колико да захвати. И не пије док ми не кажемо. То је прави Њивар. А не ови твоји. Само уз редак, низ редак. Некад треба попријеко. Не некад, скоро увијек. Попријеко, велиш. Попријечим ти матери, пизда ти матерна. И материне метере. И матере материне матере.

Изађеш на пут. Прашина улази у опанке. Змије црњуше, мршаве ко логораши, прелазе преко пута, мисле да ће наћи жабу и миша у новом свијету, с лијеве стране пута. Сустижеш Њиваре који одлазе. Неки носе мотику. То им је Велико Богатство. Имам Очи, Руке и Своју Мотику. Нећу пропаст. Неке мотике, сломљених мотичишта, леже бачене крај пута. Како је Извор постао важнији од њиве и Ладовине. Не знам, јебиме. Како је на Извору више њих него нас на Њиви. Чиме их тићиш, како их расађујеш. Не знам, убиме. Требо си да знаш. Немереш само пребројавати мотике и опанке. Кувати гра и сланну за Њиваре. Броји Ладовинаше и Извораше. Ако их данас имаш више од тројице, у Ладу и на Води, појешће те домрака. Пусти чојека, видиш да му се лице црни ко предпролом. Узми ти неку од ових мотика. Нек је имаш на рамену. Раме је, чојече, најважније. Раме. Упамти.     

2446.
ИЗ
САРАЈА
НЕШТО
НОРМАЛНО
 

Одавно тврдим да Мухарем Баздуљ, сарајевски књижевник и новинар, с оба ока стоји на земљи. То и није неко чудо. Књижевници су добри људи. И ја својим рођеним очима стојим на земљи. Само. Моје су очи крволочне. Јер. Једном сам се опекао. Мислио сам, не треба долијевати уље на уље а ватру на ватру. Не мора око за око, зуб за зуб. То су будале, проћи ће зла времена. Оће курац. Ако будалама одмах не избијеш око, они ће теби избити и чеп из гузице. А не оба ока.

Зато је Баздуљ Чудо Сарајева.

Читам његове реалне реченице о Првом Свјетском Рату. О Аустроугарској. О Младој Босни.

Супротне општем правилу, већ одавно, да је Гаврило Принцип, српски терорист, агресор и србијански плаћеник. Још мало па ће бити и гнусни геноцидаш.

Сарај, та културна, политичка и нетолерантна коњушница двадесетпрвог вијека, нема ни толико поштовања према себи и историји, да коректно и реално опише, предочи, представи и обиљежи догађаје који су директно везани за тај град.

Фотографија која је изашла у јавност, на којој Адолф Хитлер, на босанском језику Хићо, тријумфално нацистички гледа плочу са именом Принципа, коју су му донијели из Сараја као ратни трофеј, понизила је Сарајево до крајњих граница.

Добро што су Србе слали у Јасеновац. Али што су Хићи слали поклоне.

Ну. Историјски, фотографија Гитљера и Ћирилице на мраморној сарајевској плочи поништава сав четвртвјековни труд Сараја.

Јер. Ако је Принцип Терорист, онда је Хитлер позитивац. Ако Принцип није позитивац, што ће му име као поклон Хитлеру.

Сарајево није на саставу цивилизација. Није мултиетнички пункт. Сарајево је на расцјепу цивилизација. Оно је мултиетничка црна рупа. До те мјере да је само постало Расцјеп.

Та расцијепљеност константна је.

Док се ликује над Томашицом, као највећом масовном гробницом у цијелој БиХ и Сјеверној Африци, истовремено се све чини да се нигдје у Сарају не пронађе ни српска перушка. Све се чини да се нико не оптужи од Бошњака. За ратне злочине. О томе данас пише ВНЛ.

Као да су муслимани у рату само пили кахву и, покаткад, грицнули рахатлокума.

Оно оружје у Тешњу је такође српско. Остало иза Гаврила.

Злочин у Приједору је неопростив.

Гледано са оба ока, то је посљедица Алијине Политике Жртве Мира. Коју је платио недужни цивилни свијет. Али је јасно да је умјесто муслимана у Томашици лако могло да буде само Срба. Било је питање времена. Ко ће кога прије.

Гледано историјски, Сарајевски Атентат и Томашица су јединствен слијед. Сарајевски Атентат послужио је за покушај уништења Србије и Срба. Принцип Терорист, данас, служи за уништење Српске и Срба.  

2445.
СТЕЖЕ СЕ ОБРУЧ
ОКО БОСИЋА,
СВЕ СУ ВЕЋИ ОВЧАРИ
ОКО ТОРА
 

Јебеш карактер који није лабилан.

Уторитељи, они који натјерују у торове, натјерали су Мисију Босића да сједне и разговара са Чавићем. Мрским некадашњим предсједником Есдееса. Који је, ономад, дао мандат још мрскијем Додику.

Не само да сједне него и да се договори о томе како двије велике партије, СТЈ, иду на изборе са једним кандидатом за Предсједника Републике. И то важно објаве.

Подразумијева се да ће то бити Чавић.

То је била Друга Босићева Офанзива. Прва је прохујала са брабоњцима.

Јасно је да Мисија Босић више нема куд.

Завезаних очију га воде пред штит Додику.

Јебо Режим, немој само да ја пред њим режим.

А од подршке прдоњака и чавоњака ни по шаке гласова.

Није тај директни изборни сучељ са Додиком најстравичнија ноћна мора Мискета Боскета. Мада он разумије да, ако изгуби, изгубио је све. Отеће му и Дистрикт Брчко. Изгубио је и мјесто Предсидетеља Есдееса, изгубио је као Фаворит Мисије.

Ако неће он на Сучељ, онда ће кандидат са Шарпланине.

А то је још стравичнија сторија. Шаровић ће то искористити, побиједио или непобиједио, против Босића јер га, Шаркета, није подржао цијели Есдеес, онај који је исе Боскетово.

А ако хоће он, Босић, да ли ће му дати Шарке. Који је сада, са ореолом жртве и са Крајишником као подршком, и који, кажу одозго, нема нечастиве изборне намјере, јачи него икад. Па ће унутарстраначка битка за кандидатуру бити једнако ризична за Боскета као и ударац главушом у штит Додиков.

Шта да радим, Света Десо.

Ноћима, у бунилу, пребире Босић.

Не ради ништа. Све ће ти Уторитељи рећи.

Ако кажу да се састанеш са васићем, рајком, рајком, састаћеш се. Сав сретан.