ГЕОСРБИН
ЕМИР
СУЉАГИЋ
Кад изгубиш
у Сребреници, мислим на Изборе, постајеш нагло паметнији.
Кад попуши
Хиларика, памет ти добије и геополиитчке оквире.
Кад ти га
викну Хрвати, Двојац за чоколадице и свадбе, не остане ти ништа друго него да
волиш Србију.
Тако је фундаментални
ортодоксни нуклеарни факир Унитарне Босне, Мрзитељ Срба изнад уобичајеног
подиока, Др Емир Суљагић, иступио у интервју порталу вијести.ба са
разочаравајућом мирисном нотом према Западу.
Отприлике.
Ништа нисмо добили од Запада. Јад смо у односу на 90у. Једино се окористила
Хрватска. Ми и Србија треба да сарађујемо, да гледамо себе. Јер Туђе Сунце не
грије мојим Унитаризмом.
Емир је
млад производ Босанског Ислама, коме су Алија, а нарочито страни мађионичари,
хипнотизери и копефилиди, пресадили још шест до осам муда и тако га
радикалзовали да више не зна гдје је, и стога му треба опростити на закашњењу
од двије и по деценије.
Ми, многи,
знали смо да ће то управо овако изгледати. Мада изгледање још није докрајчено. Али
се није могло много избјећи. Морао се одрадити чак и тај Семинарски Рад под
насловом Рат.
Суљагић,
дабоме не игра никакву улогу у Бошњачком Политичком Кругу.
Али његов
велики заокрет, Ми и Србија, може да крије у себи потенцијалну опасност за
Српску.
Јер.
● Сарајево,
Бакир, БПК, немају много варијанти на избору.
● Хрватска
је јасно дала до знања да је то Муџахединиторија.
● Њемачко –
Инглеска инцијатива је празан аранжман који, једнако, ово подручје оставља
неинтересантним и за Лондон и за Берлин.
● Ердоган
се окренуо Русији. Довео се у ситуацију да буде приморан да се окрене Русији.
Ако Путин да Миг, Ердоган ће се охладити према Сарајево.
● Америчка
Амбасада у Сарајеву увијек је била заинтерсованија за БиХ него САД.
Због свега
тога, а нарочито збого овог на крају, Суљагић, и многи сарајски, муслмански
Суљагићи, изван уског Бакир Чадор Круга, разочаран је у Запад.
Они нису
разумјели тај Запад, као што нису разумјели ни Хитлера, ономад.
За
муслиманску инертност, на овим просторима, Вријеме не значи много. Из њега се
ништа не пита, ништа се не сазнаје, оно тако безначајно и споро пролази да, у
ствари, увијек стоји.
Та наивност
Муслиманског Политичког Вођства, са Алијом на челу, укључујући и Паравојно, Криминално
и Вјерско, одиграла је невјероватно аматерски ту предратну и ратну игру која се
тицала милиона муслимана у БиХ.
Једна од
цијена је и Емир Суљагић.
Оно што треба
да брине Републику Српску јесте да се једна таква политика заокрета, не почне
да реализује. Јер, сада је, нпр, у Србији гарнитура погодна за то. Ако би Бакир
позвао Вучић у Сарајево и мало му махао репом по калдрми, овај би се унередио.
Постао би Фактор Мира и Квачила са милијардама муслимана у свијету. Одржао би
17.677 конференција за медије на ту тему. Добио би неколико хиљада пријатеља. Постао
би Ибн Алекса.
Међународним
Кројачима и Сарају, могуће је да падне на памет таква геостратегија којом би се
елиминисала Република Српска. Јер свака сарадња Београда и Сарајева оставља
Бањалуку по страни а то је први корак ка лошм односима са Београдом. Што Београду
даје покриће да буде неартикулисано кооперативан са Бриселом или било киме
другим. Само да би, Београд, нешто изгубио.
Јер и сва
досадашња неартикулисана кооперативност Београда доносила је губитке Србије. А
губици су доносили нову неартикулисану кооперативност.
