ГЕОПОЛИТИКА

ИНАУГУРАЦИЈЕ

Без обзира како се завршила борба Милитантног Босанског Двојца Кормак – Васковић на дуплом колосијеку, Колосијеку добијања позива за инаугурацију и  Колосијеку сторнирања позива Додику, вијест је објављена. И она је, као и свака вијест, своје прозоре отворила а нове зидове поставила.

Колико може у савременом свијету бити значајна једна побједа неполитичног кловна, неталетнованог политичара, сировог парајлије који боље зна праксу од свих оних који су плаћали, финансирали и бирали Билове, Бушеве и Регане, и прије него је званично устоличен, види се по општем хаосу у Свијету, који се догађа још док Еелектори нису били изгласали своје.

И површински посматрач види све те догађаје, пажљиви још више а темељни аналитичар назире већ поптуно преслагивање Свијета.

Некад је за то требао Сарајевски Атентат и Свјетски Рат. Данас је довољан Трампентат.

Трамп је показао чудо када је онако детаљно говорио о Црној Гори. Нисам ни од његовог тима за Вечерњу Балканску Школу очекивао толико много. А нарочито кад је послао писмо Пентагону гдје се не помиње Русија.

Дабоме. Ништа се у Свијету, доласком Трампа, неће промијенити. Индијанци неће оживјети а Бијелци неће постати равноправни Црнцима.

Трамп ће само промијенити тактику. Кина постаје непријатељ Број Један. Што и јест. И то је она пракса Трампа, коју има савршенију и искуственију од Финансијера Морганизма и З&ФТ-а. Његова пракса је Пракса Опстанка, а Кина је ту, за Америку, прва опасност. Није Русија. Морганисти, пак, немају проблема са Опстанком. Они желе непрестано ширење. Њихова пракса је остала нетакнута из Другог Свејтског Рата и Првог Хладног Рата. Они не виде далеко и краткорочно као Трамп.

Стога је Трампова Администрација позвала Додика на Инаугурацију. Да дадне још један знак Путину. Јер Трамп има комплекс од Путина. Он разумије да Велики Ледени Бијели Медвјед не реагује на чари коцкарнице и не јебе крупијее. Трамп шаље поруку да поштује његову линију на Балкану. А Линија Путина на Балкану иде границом Републике Српске.

Стога Додик ово не треба да схвати као лично признање нити као обавезу Републике Српске да лабави свитњак пред Амбасадом, пред Нато Пактом, пред Емемефом. А нарочито, недајбоже, пред Унитарним Османским Сарајевом.