КАДА ЈЕ

УБИЈЕНА ВИЈЕСТ,

УБИЈЕНО ЈЕ

И НОВИНАРСТВО

А, ОНДА, И ЈАВНОСТ

Тачна Вијест увијек је била темељ Новинарства и основ Јавности.

На таквој Вијести се темеље сва сазнања, све касније анализе, сви коментари, сва предвиђања.

Данас Вијест не постоји.

А за то није криво Новинарство нити Новинари.

Изумирање и њих и њега почело је са уништавањем Вијести.

А Вијест је уништило Ново Доба.

Згушњавањем Свијета престала је важност јутарњих или вечерњх новина, телевизијског дневника и првих јутарњих вијести на радију.

Догађаји су, интернетом, почели да стижу у свако доба дана и ноћи.

Догађаји а не Вијести о њима.

Само у једној новинарској каријери догодио се телепринтер, дактилограф, директно јављање у телевизијски дневник и поплава интернетских портала.

Све прије тога је, у тој каријери изумрло.

А телевизијски Дневник је изгубио важност.

Он чак не може да игра улогу увиђајног судије.

Јер је све већ о згаришту јављено, прејављено и разнешено.

Новинари више немају шта да раде. Они не стижу да напишу Вијест. А кад им одузмеш Вијест, одузео си им и љестве по којима се пењу. Тако су многи одмах постали Колумнисти, Латинице и Водитељице.

Вијест је постала неважна јер се Догађај сам разноси. Когод стигне то чини. Било који упосленик који се тог трена дочепа тастатуре. И који је неписмен, дабоме, а за Ко Гдје Шта Кад Зашто никад није ни чуо.

Такав Догађај, препричан милион пута, надограђен, неправилно преведен, скраћен, обогаћен или обогаљен, постаје грађевински материјал за Информацију. Која, једноставно, не може да буде тачна и потпуна. Она је само истовремена. Што је много боље него да је правовремена, као некад.

Али, у томе и лежни њено зло.

Та истовремена Информција о Догађају, која је све оно што сам мало прије рекао, у суштини парцијална и нетачна, уграђује се у Јавност и Јавну Свијест.

Догађај постаје оно што није.

Понекад ће се то и сазнати. Никада се неће провјеравати. Јер за то нико нема времена.

Све се релативизује. Може да буде тачно а и не мора.

Све је коубило се за једнократну, једнодневну, употребу. Што је добро за брзину утицаја на Јавност.

Читаве политике, системи, тржишта, колективитети, капитали, моћи, дрћаве, живе од те једнократне манипулације Јавношћу.

То ће сваког појединца, неумитно, изоловати, учинити га само пријемником. Он ће постати Роба За Масовну Лаж.

Он више неће бити дио ничега. А и око њега неће бити ничега. Чак ни државних граница.

Процес је неповратан.

Али то не значи да се не треба против њега борити.

Јер се, тако, бори за смисленог, уваженог, достојног, Појединца и за цијели Колективитет.