ОПЕТ
ВАШИНГТОНСКИ
СПОРАЗУМ
ПРОТИВ
СРПСКЕ
Савез За
Промјене, мада су то ни Савез ни Промјене, који је, иначе, позициониран као
Невладина Организација за протесте, скупове и транспаренте, једна врста тужног путујућег
политичког циркуса, велика је штеточина по Републику Српску, што је
квалификација, на мојој скали националне деструкције, много изнад обичне
Издаје.
Јер. Издаја
је ствар Пичака. Једнократни посао.
Национално Штеточинство
је деструкција дубљих и дуљих димензија.
Иако површно
изгледа да је цијели Пројект сачињен да би Иванић заузео фотељу ЧланаП а
губитници се, уз њега, угузичили на погодна сарајска мјеста, чињенице су
координатније.
► Савез За
Промјене потпуно је уништио позицију Републике Српске на нивоу Заједничких
Органа и у БиХ, односно у Сарајеву.
► Савез За
Промјене је значајно умањио позицију Републике Српске код Непријатељског
Страног Фактора у Сарајеву и код Шаптача Унитаристима. То се тек недавно почело
открављивати, њиховим сазнањем да је Савез За Промјене, по ефекту и потенцијалу
Гокурац.
► Савез За
Промјене довео је до дебаланса у односу снага на нивоу БиХ које је СНСД, у току
два мандата био преокренуо из 1:2 у 2:1, гдје је Српска, односно Срби, била у
двојци. Својим коалирањем са Сарајевским Пробосанцима, уласком у Народњачки
Блок Странака, учешћем у сарајевској власти без политичког програма, без
јавности и сарајевским властницима унапријед саопштених националних координата,
Републику Српску су у Сарајеву представили у умањеној верзији и капацитету. Лажно
су сугерисали да су они Република Српска. А оно што доље има, то није ништа. То
су Криминалци. Зато им је и наложено да руше институције. Народну Скупштну,
РТРС, Владу Српске. Да траже оставке и ванредне изборе.
► Савез За
Промјене својим присуством у Сарајевској Власти, својим нечињењем, својим
аналфабетизмом и својим колаборационизмом, омогућио је нелегално и тихо
капитално дјеловање против Републике Српске и сада и у будућности. Механизам
Координације и Попис. А сада се ради и на Прегледу Одбране.
Савез За
Промјене, дакле, значајно је утицао да Хрватски Фактор, Човић и ХДЗ, промијене
однос према Републици Српској. Не само према Есенесдеу.
Човић је,
очигледно, ударио у зид у погледу Трећег Ентитета па је кренуо у агресивну
бриселизацију и натоизацију, настојећи, тако, мекше и у дугом времену да одваја
Хрвате од Сарајева. Јер је та бриселнатоизација, нарочито бриселизација, неспојива
и против политике туркизације Бакира
Изетбеговића.
У том новом
мозаику Човића, мало мјеста има за Републику Српску и за СНСД. Он је процијенио
да од Савеза За Промјене нема никакве користи и једноставно се са муслиманима
Сараја уједино да ради на низаштонејебавајућој бази према њима. Односно према
Србима.
То је тај
прави сарајевски однос 2:1. Комарица и Кавазовић, као двије Политичке Будале,
само су случајно дошле у коалицију. Јер они тако изјављују и мисле у дуљем свом
дјеловању.
Човићево
осамостаљење директна је посљедица дјеловања, слабости и неспособности Савеза
За Промјене.
Савез За
Промјене значајно је ослабио Републику Срску и њену позицију у БиХ.
То ће се
наплаћивати не једнократно већ у времену које нам предстоји.
Неће дуго.
Сарајски Бакир Чадор ће, прво, пред Савез За Промјене поставити услов. Да се од
Пробосанаца, преименују у Босанце.
