КРВОЛОЧНА

БИЗНИС КЛАСА

НАЈОПАСНИЈА ЈЕ

ЗА НАЦИЈУ ДРЖАВУ ДРУШТВО

Видим. У Хрватској мало дивља Национализам, мало поскакује Фашизам, неки уочавају Корпоративни Фашизам, мало пробија Култур Десница, мало се извикују подјеле Домољуби и Издајници.

И у другом земљу, останулом након Распада СФРЈ, ситуација са идеологијом не стоји сјајно.

У Србији. Све се усијало од присталица Европског Пута. Толико их је да ме страх да једно јутро Цела Србија не осване под Шубарама.

Тамо је још и проблем што нема Љевице. Као, Србија је, кроз историју, била срећна са Љевицом.

И у Монтенегру, еуропејци и натовњаци кола играју. Само чекам кад ће, потомци некад кршних Ђетића да, по парковима и трговима, чучну кад пишају.

У Међедовини и Буковини исто крв фарбају у жуто и окрећу је ка Бриселу. У Кредибилно Дупе их јебем.

Ја, пак, мислим да на овим просторима нису проблем Четници, Усташе и Мудахедини, па ни Еуропјеци.

Они су одувијек били ту. О њима свједоче стари споменици и најновија мржња која се шири пољима, као амброзија.

На овом простору, што је један од врхунских циљева Распада Југославије, најопаснији дестрктивац нису никакве идеологије ни мрачне фобије.

Овдје је Деструктивац Бизнис Класа.

То је слој састављен из два сегмента.

Једног масовнијег, домаћег.

И једног пробраног, страног, али ефикаснијег.

Причама о капитализму, тржишту, неолиберализму, глобализацији, налету страних инвеститора, извозу роба, европским стандардима и слично, привучен је, у свим земљама, предузетнички и бизнис свијет а нарочито они који су рат на вријеме схватили као ратно профитерство. Њима је омогућена Приватизација, коју је овдашњи уки и неуки, пунокесни и гологузни, појединац, у масовним размјерима, примио срцу и души као спас, избављење и рај.

Они су, као губари, уништили све. Јер не знају. Капитализам не може да се уводи декретом. Нико у току живота не улази у Капитализам. У Капитализму се рађаш.

Они, из мањег а ефикаснијег слоја, на вријеме су подшапили оно што ваља и изнијели милијарде. Ако је још нешто ваљало, купили су од губара из првог слоја, тржни центри и слично.

Кад је прошла та прва фаза, јадно земље, на згариштима Бивше СФРЈ, листом је дошло у проблеме.

Губари су преузели позиције са којих их Партија, Странка, Власт, чак ни уз помоћ ММФ, не може помакнути. А њихова друштвена ефикасност је нула. И у БДП, и у буџетском, и у запошљавачком смислу.

Они су, писао сам о томе, ушли и у јавну сферу, не само преко тендера, ушли у администрацију, не само преко сукоба интереса, ушли у Политичке Странке, не само као донатори. Они су свуда.

Они су као муве око свјеже балеге, као лешинари око уловљене газеле и лавица, као јануарска грипа на двадесет степени.

Бизнис феудалци су премрежили све.

И Странцима, који још чекају да потпуно покоре Територију, они су идеалан Кућни Паразит. Једе, грицка и разара а не може им сметати.

Дабоме, све земљице су у различитим фазама.

Најдаље, у пропасти, отишла је Хрватска.

Пројект је генијалан. И ја му се дивим.

Доведу Тима Орешковића а онда потуре Божу који лупа о Реформама, Хасана који усташује, а човјек, по презимену и потомству, муслиман, Црноју који ремети Свето Хрватско Поштење.

Успут, то им није довољна јавна магла, већ сад крећу лавине на неспособног Зоку Млановића и његову владу. Презадужио је земљу. И Партија која му је то одобрила, није заслужила да никад више дође на власт.

Јебаломатер.

Хрватска је у таквим економским говнима да би је једнако презадужиле и Ћорава Ива из Липика и нобеловац Пол Кругман.

Стога.

Јавни дискурс треба са четника, усташа и фундманеталиста помјерити на опасније противнике НДД Сфере.

Фашисти нису уништили ни Њемачку. Па Усташе неће Хрватску. Ни Четници Србе.

Али ће Економски Губари, Феудални Менаџери, да затру са собом и међе и биљеге.

То што су сада у јавној орбити то је само закашњело знаковље оног њиховог сјаја из деведесете, када су обавили сјајан посао заокупљања пажње, енергије и крви, док су З&ФТ мајстори радили своје послове.

Један од првих овлаштених З&ФТ изасланика, на Балкану је Тим Орешковић.