НИКАД

НЕ ОСТАВЉАЈ

САМУ

ВЛАДИНУ

АДМИНИСТРАЦИЈУ

Французи имају Високу Школу Државне Управе.

Будале.

Код нас је свако завршио ту Највишљу Екол.

Јер, у Владиној Администрацији може да ради Ко Оће.

Чак ни то није проблем. Демократија је. Нема више Комунизма, да одеш у Комитет, узмеш број и чекаш да постанеш Бирократија. Кад на тебе дође ред. А Радници, у чистим плавим радним одијелима, иду да пишају, крај твог реда, и пљуцкају са стране, уз тихе гадљиве повике. Бирократи, све их заорати.

Проблем је што нико нема бич у руци.

Мада за ту Свастикократију, јер то није Бирократија, то су свастике, јетрве, ћерке, рођаке, рођаци, земе, шеме и купљене дипломе, као потребнија изгледа мокра приуза или усрана мотка.

У општем погрешном схатању Власти, Владина Администрација, постаје отуђена сила за себе.

Под Владином Администрацијом подразумијевам све што ради у државној и јавној служби. И у општинама. Дакле, не само у Министарствима и Агенцијама.

Власт схвата Власт као борбу за Моћ. Моћ Моје Моћи. А не схвата као борбу за Друштво и НДД СФеру. Сваког дана, на много мјеста и за много ситних успјеха.

Опозиција схвата Власт искључиво као пљачку, отимачину и крађу. Не ситница. Милиона.

У таквом вакууму, Владина Свастикократија има генијалан простор за рад. Рај Администрације.

Повремено изађе неко из Владе и јавно лупи како је поједноставио процедуре за нешто.

Тај је, вјероватно, аутистичан. Или је добро скренуо. Или не зна ђе пиша.

Тако сам неколико пута слушао приче о поједностављењу грађевискх дозвола, легализације бесправно изграђених објеката и слично.

Истина је оваква.

Још су на снази Социјалистички Самоуправни прописи о градњи, приватном сектору и слично. Па даље, ко је шта усвајао и наметао.

Када сам хтио да градим Надстрешницу испред свог Атељеа, ишао сам све легално, мада је то селендра па сам могао да излијем плочу, пукнем стубове и покријем. Нисам хтио да моји сељани кажу Види Педера.

Кад је све било готово, морао сам још да урадим и елаборат о екологији и противпожарни елаборат.

Иако Надстрешница нема струје и има само два олука.

Подразумијева се да сам уградио, и кроз земљу провео громобран. За Надстрешницу.

Сад сам, случајно свједок легализације неког објектића, који је дозидан уз легалан велики одавно постојећи објект. Ни двадесет квадрата.

Годину дана траје процедура.

Од претварања пољопривредног земљишта у грађевинско, мада ту ни чичак није хтио да расте, до комисије за технички пријем. Или слично.

Умјесто да Влада, надлежно министарство, пропише само два члана. Цијена по квадрату легализације. Изјава да власник сноси све посљедице несрећа (рушење, пожар...) која се, обавеза, преноси на насљеднике или купце.

И богтевеселио.

А то је само милијардита ситница живота којег компликује Владина Администрација.

Што није ни чудо. Јер у тој Владиној и Општинској Свастикократији ради неколико тешких нерадиоактивних слојева.

·        Нестручни а школовани

·        Нешколовани а нестручни

·        Непотизовани

·        параполитизовани

·        Прековезовани

·        Подмитизовани

·        Купци радних мјеста, диплома и фотеља

·        Нешто страначких јадника

У таквој ситуацији, најефикаснији, најстручнији и најнепробијнији слој свих администрација у Српској су, нпр, секретарице.

Онај ко, кад преузме Владу, промијени све секретарице, у свим министарствима, моћи ће одмах да напусти све и оде у легенду. А ја ћу га, и из гроба љубити у гујицу, свако јутро у десет, на тргу којег сам одреди.

Те секретарице, да одлуче да опљачкају Секјурити, никад их не би открили.

Али, не треба се претјерано радовати.

Секретарице су само један од слојева. Онај највидљивији.