ПОДЈЕЛА
РАДА
У
ПОЛИТИЦИ.
НЕ
МОЖЕТЕ БИТИ
И
СПОНЗОР
И
СПОНЗОРУША.
Чак ни у
примитивним друштвима, као што су Племена, не праве такве грешке.
Зна се ко
је поглавица, ко се шуња, ко гађа копљем а ко баца каменице на Вучића.
Код
ултрапримитивних друштава, сокачког нивоа организације, код људи пуштених из Слободе
Социјализма у Слободу Анархизма, распрострањени су начини који се овдје
практикују.
Па може
све.
И Фотосинтеза
и Протеза.
И Син ће,
Бабо.
И Новине и
Киосци.
И Амбасада
и Фасада.
И Комшић и
Хрвати.
И Шверц и
Херц.
И Нација и
Рација.
И Зелено и
Мултиетнично.
И Странка и
Диктатура.
И Срби и
Конститутивност.
Та вјечна
људска потреба да зине више него што очи могу да поједу, тјера људе да се, као
Политичари, баве Бизмисом. И обратно.
Да се као
Политичари и Бизмисмени, баве Криминалом.
Да као Државници
и Лидери буду добри и блиски са полусвијетом који се законито множи на
послијератним ђубриштима, послиједржавним куцањиштима и послијеидеолошким
лажиштима.
То не
доноси велике мане Демократији или Држави. Јер њих ту нема. И није их могуће ни
изградити. Нико не руши Државу да би изградио још бољу, старију и стабилнију.
То доноси
дисквалификацију Јавној Политичкој Свијести, Националној Политичкој
Артикулацији. А Политичарима, Бизмисменима и Лидерима, повећан ризик.
Да Сиду
добију, не само од курве већ и од пунице.
Све који се
баве Бизмисом, лакше је онемогућити Политиком него тржиштем.
Све који се
баве Политиком, лакше је елиминсати Криминалом, у који зађу или коме се
приближе, него идеолошком контрамјером или политичком алтернативом.
У ту замку
је упао Фахрудин Радончић.
Фахрудин,
као врх ледених Радончића.
Ради се о
леденом бријегу.
Фахрудина
је безброј. Само много ситнијих и мањих од Фахре.
Фахро је
почео као Новинар. И није било природно да има Новине. Али, кад је већ ускочио
у Новине, није било природно да има Торањ.
Ну. Кад је
изградио Торањ, није било природно да има Политичку Странку. А кад је већ
изградио Политичку Странку, није требао да користи Новине у криминалним
обрачунима, умјесто Странке у програмским сукобима.
У Републици
Српској је то једноставније објашњиво.
Ако читаш
Независне, никад не упознај Копању.
Фахро је
мој друг. Ручали смо и причали неколико пута. Док је почињао са странком. Његови
медији су ме готивили. Шејла ме звала у емисију. Послије му Странка постала
боља од Новина.
Фахро није
схватио, и у томе је сличан Босићу, да не може побиједити Бакира. Нико не може
побиједити Бакира. Чак ни Лагумџија, који то исто није схватио.
Бакире у Овој
Земљи подржавају моћни у Оној Земљи.
Али то је
доиста тешко схватити.
Много је
лакше видјети како је прошао Карић, у Србији.
Почнеш да
глумиш Милошевића. На крају, једва се спасиш да не одглумиш Кристијана.
Или Тијанић
на Телевизији.
Пушиш свима,
мислиш да си важан, а онда липшеш пред зградом, ко пас.
Или Фахро.
Мисли да он и Бакир имају скоро 450.000 гласова. Да Коалиција, и Бакир, не може
без њега. Онда ти објаве да си ометао Суд. Што је у Насеобини задња срамота
коју би човјек пожелио.
Није схватио
да Бакира не занима никаква Коалиција, никаква странка, никаква еуропа. Бакир
гради арабијску краљевску породицу.
А подразумијева
се да се о Краљевској Породици не пише у Авазу.
Себија да
присваја злато.
Велика је
грешка Бакира гледати као жељу да буде Ердоган.