петак, 23. јануар 2015.

3521.
ДЕМОКРАТИЈА
ИМОВИНСКИХ
КАРТОНА

Представничка демократија у ЗРС, Зони Разорених Свјетова, као што је БиХиС, има једну чудну особину. Да пропадне прије него што је и заживјела.
Ако бих хтио да нијансирам свој песимизам, могао бих доћи до закључка да је Демократија почела да се девастира одмах пошто је кренула даље са оног грчког трга.
Није лако упоставити државу, парламнетарну демократију и интеграцијски систем, на просторима којим Збигњев прође.
То је као кад подметнете петсто кила експлозива под дизелку а онда од добијених фрагмената склапате супербајк који ће побиједити агусту, јамаху и остале тротинете.
Људска цивилизација, па ни микро колективитети, као што је БиХиС, не могу да преживе тренутни тотални нестанак свега и анархични комплетан настанак свега.
Око сваких избора одвија се и посебна представа камијевог егзистенцијалног апсурдизма. Имовински Картони.
То је велика представа егзистенцијалних лажи, лажне кратке историје и фалсификата по вијести.
Некидан је у медијима била тема Богаташи у Народној Скупштини Републике Српске.
Када би се тема проширила на цијели простор Бившег Друга Тита, било би ту података за социо-политиколошко-глобализацијско-пљачкашку анализу транзицијских размјера.
Овако. Богаташи у Народној Скупштини су доказ да се у политици не богати већ да богати преузимају политику.
Веома мало је оних који су у Народној Скупштини за два мандата постали милионери. А све више је оних који у Народну Скупштину улазе као милионери. Или су већ ушли.
Народна Скупштина, и други парламенти на Балкану, тако постаје слика тајкунско-пљачкашког шлага а не Широког Социјалног Стања.
У једној од својих изгубљених битака, у предкандидационом процесу за локлане изборе, покушао сам да оформим критеријуме за кандидовање одборника. Па сам предложио и елиминацију свих који имају своја приватна предузећа. Мислио сам да је то, без обзира на особине сваког појединца, недопуштено уношење конкретног личног интереса у представничку демократију.
Био сам умлаћен кратко и брзо. Основну школу си учио код Стаљина.
И данас мислим исто. Законски треба онемогућити имаоце богатстава, стечених поштено или препоштено, да буду кандидовани и бирани.
Мада би се тај закон косио са еуропским стечевинама о правима људи кандидата, људи лопова и џукела пуних џепова.
Ствар се може ријешити страначком кандидацијском технологијом. Јер. Живот који се одвија у странкама, финим осмозним каналима се преноси и на цијело друштво, односно на НДД Сферу.
Када би се профили посланика и одборника детаљно прикупили и анализирали, то би била магнетна резонанца и друштва и политичких странака.

На невиђено, могу да успоставим нову политиколошку катеогрију. Одвајање неба од земље.