субота, 10. јануар 2015.

3491.
ОВЦЕ ЈАЛОВИЦЕ
И ДИРЕКТНИ
ДЕМОКРАТСКИ
ИЗБОРИ

Демократија ми све више личи на Пинк.
Могу да признам да сам тотално индоктриниран комунистичком ортодоксијом.
Али, не могу ме зајебати. Јер сам темељно образован, и самообразован, о политици, друштву и економији. Као што нисам крштен са 97 кила, тако нисам завршио ни Куповни Факултет.
Депласирано је износити тврдње о томе да је пропаст Југославије била прије свега циљана економска пропаст ових простора.
Жалосно изгледа, међутим, општа чињеница да се из те ТТД, Тоталне Титине Диктатуре, није могло ући барем у неке демократске изборне колонаде. Па да то личи на добро изрежирану Демократију.
Гледам Хрватску.
Ушта се претворио Тисућљетни Неовисни Сан.
У изборно натјецање двије упицкане Барбике.
У једну фарсу којом се залуђује Хрватска. Као да нема паметнија посла и ниједан темељни проблем. Као што се Србија залуђује Пинком.
Разлика између ФОН, Фрање Оца Нације, и ово двоје предсједничких кандидата, Колинде и Иве, само је незнатна. У гардероби. А једнака у празнини и позерству.
ФОН је барем имао ону смијешну бијелу маршалску униформу и гримасоидни репертоар. Ово двоје, пак, немају ништа, ни на шта не асоцирају. Можда на пластичне играчке из фабрике мог друга Ма Цин Донга, из провинције Сен Чун Га.
Што је најтрагичније, њихов напудрани, напицкани и налицкани хардвер вјерно копира њихов унутрашњи политички софтвер.
Хрватској, као и свим овим Насеобинама на простору Бивше Југославије, потребни су озбиљни људи, политичари идеје и енергије, они који могу упријети прстом у неки путоказ. И који могу повести НДД СФеру у какав такав напредак. А не на воду, у продају аутоцеста и обавезан војни рок.
Хрватској, као и свим овим Насеобинама на простору Бивше Југославије, нису потребне играчке. Коликогод их политички народ тражио.
Политички народ ће узети све из понуде. И тиме себе изузети из одговорности. Други неко, Јавност, Велике Политичке Странке, Умници, морају преузети одговорност.

Ну. Хрватски Предсједнички Избори само су тужна слика пропасти Нација, Држава и Друштава, на великој позорници Црног Пришта, коју је инсталирао Збигњев, приликом преласка из другог у трећи миленијум.