3488.
ОДСУСТВО
ПОЛИТИЧКЕ,
ЕКОНОМСКЕ
И
ДРУШТВЕНЕ
ОЗБИЉНОСТИ
-
СТРАХ ОД
ЈАВНОСТИ
Штогод прећутиш,
сматраће се да се слажеш.
Све што имаш
да кажеш може некоме послужити да смисли боље.
Све што добро
кажеш, ако кажеш, неће нико отети од тебе.
Све што лупиш
у јавности, може помоћи да се једном заувијек тога ријешиш.
Уназад двадесет
година у Републици Српској Јавност, Јавне Обрасце и Јавне Актере, креира и
трасира општа неодговорност за НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.
Коријен тог
анархорадикализма у јавним пословима налази се у рушењу Социјалистичког
Самоуправљања, Југославије, Система Вриједности и вишеслојног Заједништва као неопходног
темеља и једнодимензионалног и вишедимензионалних друштава. И у његовој
тренутној замјени шареним лажама типа Вишестраначка Демократија, Приватизација,
Капитализам.
Сви који су
били дио бившег система проглашени су непријатељима разних нивоа и потпуно
потиснути из јавности и професионалне егзистенције.
Нови Млади Лавови,
образац је исти код свих нација и вјера, ступили су бескрупулозно на сцену
Силе, Анархије, Отимачине, Богаћења, Тортуре и Диктатуре. А у миљеу крајње
атомизације и дерегулације.
Они који су
стварали систем, и које је стварао систем, потпуно су нестали са сцене, неки да
сачувају живу главу а неки зато што нису умјели да раде у новој
анарходерегулацији. Инетелктуалци, они који познају координате, нису имали
прилику ни подијум. А нису се за њих ни борили. Универзитетски мозаик се
потпуно промијенио. Тај Кенгурски Академизам, стизање до др, катедре и свега
осталог, донио је све у једном скоку. Културњаци и ствараоци су потиснути по
природи ствари. Јер је њима страна свака сила, и друштвена гужва, осим њихове стваралчке
силе.
Тих двадесет
година Јавност и НДД Сферу уопште, сад говорим о Републици Српској, карактеришу
-
Сирови инвидуализам
-
Масовна некомпетентност
-
Лажни и
неутемељени академизам
-
Илегално стваралаштво
и култура
-
Метаморфоза Новинарства
у Медије
-
Нихилизам у свим
сферама
-
Селфконформизам.
Немогуће је
овдје образложити сав овај спектраријум.
Али је
потребно нагласити да је недопустиво да данас, на стварној и болној прекретници
20ог и 21ог вијека, који ће се продужити, због неминовних процеса који слиједе,
и мимо службених стотину година, да данас, дакле, нема озбиљних политичких,
економских и друштвених мишљења и расправа у координатама Српске.
При чему
никакво оправдање није у чињеници да смо ми мала НДД Сфера. Тријеска међу
вихорове.
Јер би мали
озбиљније требали да гледају своје мјесто и извиђају околину, него велики.
Великих има,
па могу да праве и грешке.
Мали скоро да
и немају права на једну грешку.
Данас о
политици, економији, друштву, кроз кљакаве и сакате медије, као једини још
преостали јавни и расправни полигон, дефилује Нихилизам најпримитивније врсте. Марширају
сабљарске Дисквалификације без икакве обавезе не доказивања већ ни образлагања.
Тутње падавичарске лажне Манифестације без суштине. Грми Деконцептуализам. Тону
Оријентири. Укапају се Одговорност за пут којим идемо.
Као национална,
економска, вјерска и културна заједница дошли смо до какофоније бесмисла и
празнине.
Политика се
објашњава једном ријечју. Режим.
Економија се
објашњава једном ријечју. Пљачка.
Друштво се
објашњава једном ријечју. Нихилизам.
Стога смо
препуштени једној хајдучкој четици, банди, јавносника који узурпирају све јавне
раскрснице.
Због тога
многи не може да дође до семафора.
А многог је
срамота да са таквим стоји на семафору.
Раскрсница,
међутим, не може да чека своје пролазнике.
