недеља, 14. децембар 2014.

3435.
БИВША ЈУГА.
СВИ УСРАНИ
У КУПЕУ.
СВИ ТО ЗНАЈУ.
НИКО НИКОГ
НЕ КРИВИ.
НИКО СЕ
НЕ ОДАЈЕ.

Сплитски повјесничар Драган Марковина већ је познат у размјерима Повијесне Туђманове Збиље.
Оцијењен је Љевичарем.
Нисам пратио знанствени и идејно оријентирани опус тог предавача на свеучилишту, који вуче задњи семестар, јер за њега више нема мјеста за катедром.
Чини ми се да је у Хрватској свако, ко не велича Туђмана и није против гнусних Срба, оцрњен као љевичар. Има тих хрватствених земљица још на простору бивше Југославије. Хрватска је само лош оригинал.
О Југославији се данас изјашањавају углавном они који мало везе имају са њом. Од младих људи до вјечитих аутиста. И дио оних који су везани за Југославију, којима је она дала све, али имају потребу да се увуку у чмар новим властима јер пате од изразитог комплекса одбацивања од стране иначе широкогрудог савеза комуниста.
Али сва та изјашњавања потка су на истој основи. На основи западног тумачења Југославије у припреми њеног рушења.
Рушење Југославије, надам се да је то јасно, није извела домаћа братствојединствена багра, четници, усташе и балије, итд, већ Збигњев и Велики Кројачи. Који су задњи пут виђени на дјелу у Украјии.
Домаћи су обавили само најпрљавије послове у клаоници.
Од тога западног тумачења, већина не може и не жели да побјегне. То је лакше за савјест. Многи не желе да се декомформишу и замјерају историјским актуелним личностима и властима. Многи мисле да ако било шта кажу постаће ненационалисти. Што је равно самовјешању. Многи не желе да их се средњовјековно намаже катраном и перјем и прогласи Југоносталгичарима.
Али. Стање у коме се налазе земљице на поду бивше Југославије говори да њен распад још није завршен.
О томе говори и Драган Марковина, данас, Недјељом у два.
Добро је кад неки политичар, лидер, вођа, пизда матерна, курац палац, испадне будала.
Није добро кад народи и нације испадну будале. Свеукупно и свеудиљ. И онда се, комплетно, даље праве будале, усрани од приглавака па до бијелог грла. И сви врте љубичице у својим невиним рукицама и срчу миомирисе. Наздрављају једни другима. Здраво Еуропљанине. Здраво Интеграцисто.
Ово не значи да мислим да је Југославија требала или морала опстати.
Само кажем да је постојало милион начина, економски здравих и политички уљудних, да једни другима кажемо Марш од нас, мамицу вам јебемо крваву.