субота, 20. децембар 2014.

3449.
НАЧЕРТАНИЈЕ
НИКОЉДАНСКИХ
СРБИЈАНАЦА
О РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ

Стотинупедесет и нешто Србијанаца потписало је Апел о Неодступним Захтевима које треба да поштује Република Српска.
Поштујући Београд као време своје младости, и ништа и никако више, уважавајући нажуљана колена у Бриселу, разумевајући слободу дронског неба над Београдом, апсолвирајући да не знате куда ћете, мнијући да сте, многи, Србеглице, Српске Избеглице одавде у Србију, умољавам да не прекађујете грабље и не светите пишаћу.
На том списку потписника, апеланата, и када се изузму Костоглави и Ђогонози, много је оних који су били Овдје и отишли у Србију. Чиме су изгубили свако право да причају и апелују о Српској. Остани овдје и чемеруј. Знам како је бити Србин у Београду.
Међу апелантима је много оних који не разумеју шта се овдје догодило и шта се догађа. Чиме не треба да се хватају у коло Десног Србењаштва.
Међу потписницима је много оних који мисле да је природно да Србија сере о свим Србима. Или њима. Чиме показују националну и интелктуалну бескомпасионост и осионост.
Међу Апелашима је највећи дио оних који никад ништа нису рекли Есдеесу који је уништио многе перспективе које смо овдје имали. Није никад ништа рекао Добровољним Даваоцима надлежности Републике Српске. Није никад ништа рекао када су нам отимали све док није дошла власт Есенесдеа. И није никад подржао Есенесде у тој борби против Зала Запада.
А оно што су Апелаши потписали, то је политика Републике Српске већ добру деценију.
То је, по томе, Апел Дунаву да тече према Ђердапу.
А за Пукотине коју Апеличари наводе у четвртом Неодступу, обраћају се на погрешну адресу. То није ствар Републике Српске.  Треба да се обрате Есдеесу, Педепеу и прирепцима За Промјене.
Узгред. Против тих Промјена требали су устати прије избора и оценити их правим имемом и издајом. Јер. Све што Апел наводи Промјенаши хоће да промене.