четвртак, 18. децембар 2014.

3442.
ВЛАДА ЈЕ НОЋАС
ИЗАБРАНА.
САД ЈЕ КАСНО.
ШТА
НЕЋЕ УМЈЕТИ.

А није умјела ни једна.
Када је пред Извршним одбором Есенесдеа Манџатар Џомбић, препричавао експозе који ће поднијети Народној скупштини на уховид, а био сам против АЏ и цијеле Владе, сматрајући да одласком Додика на мјесто Предсједника Републике долази идеална прилика да се формира потпуно нова страначка млађа Влада и тако прекине са свим реповима које су већ имали јер су два мандата опасна за свакога, и који је, Експозе, имао 7 милијарди бројева од чега 4 милијарде децимала, изашао сам важно за говорницу, као Друг Члан, и рекао да су сви ти бројеви неважни јер се о њима не одлучује овдје, ни у Европи, а да главна и сва политика Владе мора да буде борба за свако поједино радно мјесто.
Маџатар ме гледао бело.
Осталима, који ме боље знају, било је досадно.
Кад продаш Телеком, јебе ти се за радна мјеста.
Ноћас је Влада изабрана и сад је касно.
Кандидате за чланове Владе, требало би затворити у неки привредни и тржишни гвантанамо, дати им мало предузеће и полијевати водом док не постигну раст прихода, удуплају број радних мјеста, макар то било укупно комада четири, а не дати да степеничаре и рукавичаре, чекају Додика на степеницама и вуку за рукав у погледу кредита Иербеа.
Ко прође тест дављења новим запошљавањем, даље иде, даље иде, даље иде, у бараж. Па можда постане министар.
Свака Влада на просторима Бивше Југе има једну једину могућност и један једини задатак. Створити друштвену и економску климу за отварање нових радних мјеста. При томе нема могућности за стотине и хиљаде. За једно, два, три пет.
А то захтијева даноноћну крчевину свих могућих препрека које постоје а за које у Влади Републике Српске, у министарствима, у тим Топлим Додиковим Лејама, нису ни чули. Нити ће када чути.
Влада и Власт мора учинити да се сваком ко нешто привређује или је одлучио да привређује, отворе очи и могућнисти да запосли некога.
Таквог Влада треба да љуби у гузицу. Али да стану у ред. Да радномјестодавцу не узимају много времена.
Јер држави и друштву скида једну обавезу с врата. А доноси у касу.
Ну. То није брз посао. Ни лак. То је пропишавање крви сваког дана. Уз претпоставку да се за пола мандата успије схватити стање ствари.