3440.

КАКО

БАЛКАНСКИ

ПРИМИТИВЦИ

НЕ СХВАТАЈУ

КИНУ

Цијела медијска мрена ових дана, у свим земљама бившег распада југославије и околинама, од Пољске до оних тиранских великих заставника, земљама ЦЕЕЦ, које је Кина окупила у Београду, на трећем самиту са централном и југоисточном европом, није дозволила да се прави потенцијали и перспективе кинеског боравка на тлу Европе сагледају и предоче демократској јавности.

Убијање Русије, држање предавања Ердогану и европске понуде и лажи имају предност.

Нажалост. Јавности не могу да схвате судбински кинески прелом овог вијека а Бриселократи, Збигњев и Велики Кројачи, схватају то прије свега као опасност по Стари Свјетски Поредак.

Бриселаши су и Балкану успјели наметнути Рат Против Русије као Нови Завјет и Ноину Барку. Ко се не укрца, завршиће под потопом. А она јадничад и нејач, разне литваније, бананије и словеније, које су се укрцале на Барку, могу да причају само о томе да су дошли у Београд на размјену мишљења. Као да Кинески Велики Вођа долази са са неким беспризорцима размјењује мишљење. Нема паметнија посла. ЕМБ.

Бојим се да је за наредних неколико деценија, политичке токове, идеолошке токове и токове свијести највећег дијела земаља ЕУ и прикљученија, одредио Јужни Ток.

А њихов реализам и егзистенцијализам сводиће се на пуко преживљавање, уцјењивање и испуњавање ултиматума и жеља Бриселаша.

У ствари цијела та институционализвана булумента земљица, као и оне коју се на светом трновитом и крстовом путу приступа ЕУ, животариће само из једног разлога. Да би јачала Њемачка и да би Вашинготн задржао Косовско Кормило. Не конкретно Косово већ као Косовотехнолгију.

Насупрот томе, Кина овдје нуди и доноси конкретне пројекте и помаке, што је за ово бујадиште и сиротиште, мјерљиво епохама. Не обичним корацима.

Кина је стигла у Пиреј и говори о брзој прузи према Будимпешти.

Баш ме занима шта ће рећи Бриселски протоколи о томе. Да ли ће завршити као Јужни Ток.

Нове генерације политичара, на цијом овом простору, а гледам их јучер у Политици, Какав Шугави Булументаријум, без визија, без енергије, без вођствене фаце макар, нарочито наши, не могу да схвате једну важну чињеницу из Протока Времена. А није било давно.

Када смо ми масовно имали Зануси, Кинези су масовно имали бицикле и плаве радничке блузе.

Данас ствар не стоји обрнуто. Стоји тако да је Кина Прва Свјетска Економија. А ми смо гроб гробова. Зато је на Пупиновом Мосту, подсвсјесно, и дигнут онај Мртвачњак.

Ако Младен Иванић Промјена, који је љубимац Брисела, Збигњева и Бакингема, и изабран на крилима њихових аранжмана, говори о двадесет година до уласка у ЕУ, једини могући закључак је да Ми губимо вријеме са Европом.

Неко би морао схватити да се треба окренути на другу страну. Да смо се због те Европе, како нам је подметнуто, тако поклали да нас неће измирити ни сто вијекова. Да служимо као мокар барут у рату против Русије. Да смо сви Косово за зајебанцију некога.

У супротном, када се овај Вијек буде подвлачио, Кина ће владати, Русија ће стајати моћна, Њемачку ће сви молити да не почиње нови свјетски рат. А ми ћемо гледати како гладни ребрасти пси запишавају наше бицикле на којима ћемо ујутро ићи по шумске плодове и дивљи лук.