3438.
СВИ У
ГОВНИМА
А ЈА У БЕЛОМ ОДЕЛУ
·
За Чаробну Мо
·
Свака сличност
са презентом
неприхватљива
је јер је
прича настала
веома давно и
немој
да ми неко припише какву
асоцијацију
Када се мало
људи виђало, као данас, само што није било Интернета, највећи догађај у животу
једне урбанизације, био је долазак Циркуса.
Да видимо
животиње кад не виђамо људе.
Није се никуд
путовало. Од славе до славе, од бајрама до бајрама. Чак ни Госпе није било у Међугорју.
Циркус узбуди
све људске особине. Ко кад рђаве опиљке поспеш сумпорном киселином. Сви се
узаре, усцрвене, успламте. Поскоче им капци са глава, мозгова и маште. Отворе им
се врата раја, ракије и раје.
Једне прилике,
у прашњаву љетну варош, дошао Велики Циркус. Гранде Ћирко. Талијани. Прије Моире
Орфеи. Сеоски момак, чије вријеме за женидбу је одавно прошло, па има времена,
а нема гонича, за свакакве будалаштине, већ прву вече је био у Циркусу. Када је
дошао кући, због недостатка Госпе из Међуножја, њему су се по милион пута главушом
врзмале слике циркуских тачака. Пред зору, кад онај кукурикну, онај на тараби,
скочи му. Одлука.
Он би то боље.
Оде предвече
до Газде Циркуса. Здраво Падроне, Здраво. Шта има. Имам много нових идеја за
твоје циркуске тачке, укључио бих ја и наше домаће животиње. Немојте,
господине. Да не губимо вријеме. Овај Циркус постоји двјеста година, то је
породична ствар. Све смо пробали, знамо шта пролази код публике. Можда може
нека оригинална идеја да се смисли за завршетак програма. А о новој тачки не
вриједи размишљати.
Оде Сеоски
Момак.
Дође ноћ. Опет
главуша проврела. Циркус у мислима. Предзору, кад онај на тараби кукурикну,
искочи му. Одлука и идеја.
Здаво Падроне.
Аве. Шта је сад.
Имам идеју за
завршетак програма.
Падроне није
успио ни да зине а овај почне.
На врху шатора
велики казан са конопцем до земље, као звона у цркви. Шта је у казану. Полако. Завршене
све тачке, музика свира марш, такозвану корачницу. Публика устала, аплаудира. У
круг улазе мале животиње, средње животиње, велике животиње, за њима иду кепеци,
жонглери, акробате, гутачи ватре и љепотице у гаћама. На крају, мало иза њих,
идете Ви, Падроне, са оном великом змијом око врата и преко леђа. Свјетла се
гасе, оркестар, са пуно добоша, убрзава ритам, неко повуче конопац а из великог
казана на врху шатора истресе се десет метера течних гована.
У говнима
публика која аплаудира, у говнима мале животиње, средње животиње, велике
животиње, у говнима кепеци, жонглери, акробате, гутачи ватре и љепотице у
гаћама, у говнима Ви, Падроне и змија. Музика свира туш, свјетла се пале.
А ја се појављујем
у Белом Оделу.
