ДА ЛИ ЈЕ

БИЛО БОЉЕ

У ЈУГОСЛАВИЈИ

ИЛИ ДАНАС

Доклегод се буде постављало то питање, наша Подсвијест ће знати да лутамо. И да ни у тој Југославији, нисмо, баш, видјели неке путе и нисмо знали шта радимо.

Има подручја, по Свијету, гдје се увијек иде напријед. А има и оних гдје се увијек иде назад. Гдје је послије сваке пропасти све горе и горе, гдје је послије сваког рата, све теже и теже.

Једно од таквих подручја је и Српско Подручје на Балкану.

То би могао бити универзални одговор на питање из Наслова.

Детаљи, међутим, захтијевају упирање прстом и одговорност.

◘ Срби, путем Краља јесу створили прву Југославију, Краљевину Срба Хрвата Словенаца. За другу, Титину, већ их нико није много питао. Али. Ни у једној ни у другој, нису умјели да искористе свој доминантан пложај. И бројчано, и економски и географски.

Стога је, данас, депласирано да Срби постављају питање и да одговарају са Да.

◘ Југославија је била сигуран простор, заштићена и од Варшавског и од Нато Пакта.

Данас, на овај простор Курац диже и Национална Гарда Мериленда.

Неко ће рећи да је то напредак, демократија, глобализација. Запад, СТЈЖ.

◘ Југославија је била Земља наглог и вертикалног индустријског и економског скока, какав у овим Земљурцима, послије ње, неће бити ни пад.

◘ СФРЈ је била Земља широке социјалне заштите и сигурности. Данас је на сцени видљив социјални напредак и стандард, али је сигурност сведена на дневну.

◘ СФРЈ је била земља задуживања. Данас су то и Земље и Појединци.

◘ СФРЈ је била земља из које су људи одазили у Гастарбајтерство а породицама и имањима враћали паре.

Данас одлазе Породице, да се никад не врате.

◘ СФРЈ је била Земља Слободе, можда привидне, можда присилне. Данас је, Слобода, свеопшта, слободна, неспутана.

Неки то зову Егзистенцијалном Анархијом.

◘ Југославија је имала Вођу и Вође. Читаву братску и међунационалну лепезу.

Неки ће рећи да су то били Диктатори.

Данашње Вође, међутим, у Југославији, не би могли, објективно, да буду ни помоћни радници.

◘ Вођи у Југославији се носила Штафета.

Данашњим Вођама могу сви, само, да се увате за Штафету.

3435.

БИВША ЈУГА.

СВИ УСРАНИ

У КУПЕУ.

СВИ ТО ЗНАЈУ.

НИКО НИКОГ

НЕ КРИВИ.

НИКО СЕ

НЕ ОДАЈЕ.

Сплитски повјесничар Драган Марковина већ је познат у размјерима Повијесне Туђманове Збиље.

Оцијењен је Љевичарем.

Нисам пратио знанствени и идејно оријентирани опус тог предавача на свеучилишту, који вуче задњи семестар, јер за њега више нема мјеста за катедром.

Чини ми се да је у Хрватској свако, ко не велича Туђмана и није против гнусних Срба, оцрњен као љевичар. Има тих хрватствених земљица још на простору бивше Југославије. Хрватска је само лош оригинал.

О Југославији се данас изјашањавају углавном они који мало везе имају са њом. Од младих људи до вјечитих аутиста. И дио оних који су везани за Југославију, којима је она дала све, али имају потребу да се увуку у чмар новим властима јер пате од изразитог комплекса одбацивања од стране иначе широкогрудог савеза комуниста.

Али сва та изјашњавања потка су на истој основи. На основи западног тумачења Југославије у припреми њеног рушења.

Рушење Југославије, надам се да је то јасно, није извела домаћа братствојединствена багра, четници, усташе и балије, итд, већ Збигњев и Велики Кројачи. Који су задњи пут виђени на дјелу у Украјии.

Домаћи су обавили само најпрљавије послове у клаоници.

Од тога западног тумачења, већина не може и не жели да побјегне. То је лакше за савјест. Многи не желе да се декомформишу и замјерају историјским актуелним личностима и властима. Многи мисле да ако било шта кажу постаће ненационалисти. Што је равно самовјешању. Многи не желе да их се средњовјековно намаже катраном и перјем и прогласи Југоносталгичарима.

Али. Стање у коме се налазе земљице на поду бивше Југославије говори да њен распад још није завршен.

О томе говори и Драган Марковина, данас, Недјељом у два.

Добро је кад неки политичар, лидер, вођа, пизда матерна, курац палац, испадне будала.

Није добро кад народи и нације испадну будале. Свеукупно и свеудиљ. И онда се, комплетно, даље праве будале, усрани од приглавака па до бијелог грла. И сви врте љубичице у својим невиним рукицама и срчу миомирисе. Наздрављају једни другима. Здраво Еуропљанине. Здраво Интеграцисто.

Ово не значи да мислим да је Југославија требала или морала опстати.

Само кажем да је постојало милион начина, економски здравих и политички уљудних, да једни другима кажемо Марш од нас, мамицу вам јебемо крваву.