3272.
ИЗБОР
ИЗМЕЂУ
УНИТАРИЗМА И СЛОБОДЕ
Сваки Избори су историјски.
Јер је Историја све бљеђа.
Све нижа. И све обичнија.
Сутрашњи Избори у БиХиС,
исто су историјски.
Иза и испод њихових кулиса,
конструкција и фасада води се велика стратешка битка која би требала да
преокрене ток историје у БиХ.
Овим изборима покушава се инсталисати
услове за Коначно Рјешење.
Покушава се постићи оно што
нису постигли високи представници нити разни Бутмири и Априлски фишеци, а,
богами, ни политичке и политикантске амбасаде.
Разлика је минимална. То што
је радила претходно наведена протувовштина било је насиље над уставом и
демократијом, била је окупаторска сила и било је инострано политичко подземље.
Ово што се покушава урадити
Изборима јесте тек украсно умотавање поклона. У демократију, повећану излазност
и кобива одлуке грађана о будућности.
Тај украсни изборни
демократски грађански омот требао би прикрити добитак и долазак гарнитуре оних
који ће Босну и Херцеговину одвести у Унитаризам. Властитим снагама. Добровољно.
И уз аплаузе запета овације Брисела и Наталије. Нато Пакта.
Тај подземни, изакулисни,
пројект воде искусни играчи. А, овдашњи, мали, нису увијек ни свјесни колико је
њихова подсвијест већ подешена на фреквенцију Унитаризма.
Није случајно Адвокат у
телевизијском дуелу предсједничких кандидата рекао Босна и Херцеговина када је
мислио да говори Република Српска.
Како стоји ствар конкретније.
У Бошњачкој Политичкој Сфери
Унитаризам је главна линија свих политичких странака и актера. Код Радончића је
он, вјероватно, најмање значајан. Али је код других заступљен у распону од
агресивног до прикривеног.
Лагумџија је задњих дана
кампање унитаристички потпуно подивљао. Држао је готово диктаторске лекције
Човићу и образлагао да нема сарадње с њим само ако помене Трећи и Стони. Дабоме.
Нису то лекције Човићу већ Хрватима. Српску је потцјењивао руским олигарсима и
њиховим инвестицијама док у Федерацији цвјета мед и расте млијеко. То није
потцјењивање Руса. То јке потцјењивање Срба. Изетбеговићева Снага Је У
Јединству говори о јасним намјерама монолитизовања бошњачког бирачког и
националног тијела, елиминацији свих модернијих опција и кориштење бројности за
стварање јаке Државе. Држава је у Бошњачкој Политичкој Сфери, краће име за
Унитаризам.
У Републици Српској подземни
и подводни стратези подржавају опозицију већ годинама. У тај пројект уложено је
много. Купали су и умивали, пудерисали и мирисали, старе раге и ислужене и
нереферентне ликове, стварали мозаик пигмејаца који ће срушити Режим. Давали им
ону мушку цуцлу из које су сисали Мисију. Али нису дозвољавали да је они и држе
својим рукама.
Нису подржавали опозицију из
сажаљивости за слабе и нејаке, за сталне губитнике и политички хендикепиране.
Подржавали су Опозицију,
подржавају је и подржаваће је, јер су против политике Самосталности коју води
Република Српска. Јер су за Унитаризацију БиХ.
Знам да су ријечи претешке. Али,
ако изгубе Хадезе БиХ и Есенесде, Хрвати и Срби губе слободу. Хрвати је нису нешто
ни имали. Чим не могу да бирају свог представника у тројно предсједништво,
немају ни слободе. Срби и Српска ће изгубити надлежности које су у протеклих
осам година биле осигуране. Изгубиће уставну позицију коју су гарантовале велике
силе. А уставна и државна позиција једног народа је Слобода.
Грађани, пак, немају тај
осјећај о митској борби Унитаризма и Слободе.
Њих занима да ли је Тадић
шукно Додику или је Додик изненадио Есдеес. Опет јебавши неког њиховог. Занима
их да ли је Породица украла једну врећу злата или није. Да ли је Злаја
поштенији од Комшића. До јуче их је занимало да ли ће доћи Цеца.
Ну. Од навијача се не може
тражити да изводе слободне ударце и дају голове. Они имају своје слободе. Од Мајсторе
до Педере. Управа напоље. Погледајте семафор.
Та Слобода је Слобода чак и
ако је неко намјестио утакмицу.
