3265.

НЕ УЗИМАЈ

ПО СВАКУ ЦИЈЕНУ

БУДАЛУ У ПАРТИЈУ

Долетеће чудно време преко шума па ће пањеви постати политички а банке ће се продавати за један филер. Објавиће се народу нова клетва преко сокоћала, и регистровати у ЦИК-у, а зваће се Партија Демократског Прогреса. Њу ће водити један лијени политичњак све док једног дана не оде у дувровник на земљи, лепотнији од оног на мору, и не нађе чоека сулуду, тежине двајест полонуица куруза, да га на реци и под каменим брдом у свему заступа. Тада ће лепоту и земљу прекрити мрачина.

Тако је Тарабић прорекао појаву Младена Иванића и његов долазак у Требиње, свом великом везиру Вучкуревићу. На митинг који је Требињу донио мрак. Мрачину.

Ну. Тарабић није могао да предвиди и појаву Михајлице. Народни пророчници не виде ситнице.

Мени је долазак Михајлице био дипломатски и политички знак о томе колико важности Младен Босић придаје Младену Иванићу. Послао му свог личног изасланика, Михајлицу Малога. На велики требињски скуп, пресудан за малу партију.

Младен Иванић је своједобно изјављивао да је оставио трага у дипломатији, кад је био министар код Оног Терзића, како ли.

Ја мислим да је оставио трага само у Требињу.

Усравши то лијепо мјесто, тај копнени Дубровник.

То му је приредио његов херцошки феудалац, градоначелник Требиња Вучкуревић.

Он је бачио мрачину на чисту воду, чисте људе и чисти камен Херцеговачки.

Он је од политичког предизборног скупа начинио хор за извикавиње Требињу недоличних ријечи Лопове, Турчине, Курво. Он је био Маестро Мрачине. Он је друго лице Младена Иванића. Он је, тај Вучкуревић, опрости ми грешко словна, то је зато да не бих стално помињао говна, право лице оних који желе Републику Српску вратити двадесет година уназад и сто година у дубину.

Ако промјенама сматраш окретање балеге наопако, умјесто промјена, видјећеш црве. Томан, Расправа  о окретању, превртању и посртању.