3264.

ВЕЛИКЕ

НЕРАВНОПРАВНОСТИ

У КАМПАЊИ 2014.

Босна и Херцеговина и Српска је много подијељенија територија него што је то успоставио Дејтонски споразум и него што су је таквом учиниле бесконачне серије унитаризма и подвала, продуциране и емитоване из Сарајева.

Предизборна кампања, анализирана кроз више сегмената, даје слику опште подијељености и неравноправности простора, кандидата и институција.

За иста мјеста, исте политичке важности, кандидати се боре у потпуно различитим условима и из те борбе ће, као побједници, изаћи са различитим количинама изгубљене крви и претрпљене патње.

Фахрудин Радончић има иза себе највеће новине и, вјероватно, најпосјећенији портал. Ту је још неколико ситница као што је ТВ Алфа. Сва та тешка артиљерија не користи се да само презентује Радончића, и нешто Есбебе, већ да противницима, диретним кандидатима или само покровитељима кандидата, сваки дан чупа по једно срце, вади по једно око и враћа историју двије деценије уназад.

Биће занимљиво видјети колико ће то посједовање медија донијети резулата и колико ће таква њихова употреба оставити посљедица на тираж и квалитет.

Ниједан други кандидат, нити лидер, на било ком изборном нивоу нема такву медијску подршку.

То је очигледна неравноправност.

Кандидати Опозиције у Републици Српској имају комплетну подршку западног фактора. Тајног, јавног и новчаног. И то не само у мјесецу плаћене кампање већ одавно, и прије локалних избора, још од Билеће. Они су, Опозиција, и рођени у подсукњама Запада.

То је очигледна неравноправност. Јер ни једна друга опозиција било гдје у БиХ, нема такву подршку Запада.

Ако си на власти онда имаш власт. То је Први Изванпећински Човјеков Закон. Па предности које имају странке коалиције која је на власти у Републици Српској, у извјесној мјери медијске презентације или у представљању иниституција, не могу да се рачунају. Такву предност има свако ко је на власти. За то и постоје избори. Да се избори за власт.

Коалиција на власти у Републици Српској има против себе најшири могући фронт, већ годинама и изборима, каква нема ни једна друга власт или група на власти у Босни и Херцеговини и цијелој регији.

То је незапамћена неравноправност.

ХДЗ БиХ, и њихов кандидат за Члана Предсједништва, успио је окупити коалицију и тако елиминисати могућности колаборациониста или оних сарајевских демократа који би им и трећи пут изабрали кловна у Предсједништво.

Српски кандидати за Предсједништво, па и за ПДПС, воде тешку рововску борбу. Сарајевски такође. Хрватским, барем тако са стране изгледа, најлакше је.

То је очевидна неравноправност.

Опозиција у Српској има неподијељену подршку приватног телевизијског и порталског сектора какву нема ни једна опозиција у било ком дијелу БиХ. Нешто је Иванић игнорисанији у тој подршци али то не умањује укупан биланс.

То је евидентна приватизована неравноправност.

Сарајевски и федерални политички субјекти имају на располагању два државна телевизијска медија. ФТВ и БХТ. Ријетко ко из Републике Српске користи  те медије јер им је, овдје, гледаност никаква. Али, уз постојање других телевизија у Сарајеву, то доводи до велике неравноправности у кориштењу јавних медија.

У Републици Српској два штампана дневника, и, без обзира на тираж, најутицајнији новински комплекс, заузео је неутралну позицију у цијелој години избора. У Федерацији нема ни једних значајних новина које имају неутрално опредјељење.

То је болдована словослагарска неравноправност.

Америчка амбасада и амерички фактор уопште у БиХ, отворено подржава Опозицију у Републици Српској. Иако имају своје фаворите у Сарајеву, не чине то тако отворено и продуктивно као у Републици Српској. Користећи и Србију као полигон за удар на Додика и Есенесде.

То је транспарентна амбасадна неравноправност.

Избори ће проћи.

Сви изабрани ће бити равноправни.

Сви побједници ће бити једнако важни.

Сви поражени ће једнако кукати и жалити.

Али се у тој једнакости неће моћи да изваже неравноправност кроз коју су прошли.

Та неравноправност може да послужи само за закључак да од БиХ земље и државе никад бити неће. Нису само Срби, Хрвати и Бошњаци ти који то онемогућавају.

За Државу је потребна Политичка Равноправност.

Јер се на њој темеље све друге равноправности.