2986.
КОМАДАЊЕ
РАСКОМАДАНОГ
ИЛИ РЕЖАЊЕ
КРВОЛОКА
НА
БАЛКАНСКОМ
БУЊИШТУ
Концентрисање неколико
догађаја и најава везаних за балканске одреднице, помаже у сагледавању тамног и
невидљивог простора и акције, јединства простора и енергије, који ври иза
позорница, јавности, дипломатије и медија. На старославеснком се то каже
Балакански Бекстејџ.
Долазак Бечких
Филахармонијских Свирала може да се тумачи као повратак Злочинца на мјесто
Злочина, може да се тумачи као још једна самозаваравајућа манифестација Сараја
о центру свијета, може да се сматра, а и јесте, ревизионизмом историје у коме
неће само Срби бити озлочињени, што и није неки оригинал, већ у коме ће Тамна
Страна Великог Рата изаћи на позитивније свјетло, може да се тумачи и као још
један покушај Унитаризације БиХ, што, такође није новост.
Стварност је,
међутим, цјеловитија.
Видовдански сарајски
концерт и догађај Против Срба има се сматрати још једном од најезди на Балкан и
на српски савско-дунавски територијални појас.
Долазак Оног Малог
Турчина у Београд, Давутоглуа, и пријем који му је приређен, са главном поруком
о наставку припрема Турске Трилатерале, Србија Турска БиХ, наставак је насељавања
ажбаха на Балкан. Турска, одавно, у слабостима ЕУ и процесу њеног понижавања
преостале балканске галерије, види своју шансу за повратак и утицај као и за
кориштење муслиманског живља за продужење тог утицаја према Европи. Не треба
заборавити ни економски утицај и корист коју већ сада Турска има од тог уплива.
Одлазак србијанског
премијера на ноге Меркеловој, посебна је врста Конзумације. Јасно је да Њемачка
не мијења Америку на Балкану. Она конзумира Србију како би ојачала свој утицај
у Европи као и преговарачке позиције према Москви.
Нема најављени
долазак Лаврова у Београд, одмах послије посјете Вучића Берлину, директну везу
са тим али може да значи.
Лукашенко, такође
не долази Нако. Односно, није Нако позван у Београд.
Хистерија која се у
одређеној канализацији Србије диже око Енергетске Небезбједности Србије, јер је
све у рукама Руса, такође је својеврсна дипломатска активност.
Напад Оебса, који
је више амерички него европски, На Слободу Србије, након чега је могуће да се
формира Ошубс, Организација Шумадијске Безбједности Србије, такође је најезда
на Балкан. Само се у Србији, и над Вучићем, изводи та здружена показна вјежба.
Здружена Несуздржљивост.
И, онда, кад нека
будала каже На Балкану нема више промјена граница, свако реалан треба да сједне
и да се исмије до суза.
Крволочност територијализације
Међупростора, какав је Балкан, никад не престаје. Повремено се, за неког Тите,
мало примири, санира се бојиште, подмазује се оружје, прегрупишу се кордони,
регрутују се новаци. Па опет крене
Сада смо у тој
покренутој фази. Која ће трајати или док Руси не побиједе или док се Србија, и
Срби, потпуно национално, државно и територијално не разгради.
