понедељак, 09. јун 2014.

2979.
НИЈЕ МИЛАНОВИЋ
ПОГРИЈЕШИО.
МИЛАНОВИЋ ЈЕ
ГРЕШКА.

Зоран Милановић, хрваћански премијер, познатији као Линићев Зоки, изјавио је у Вечерњаку да је погријешио што је вјеровао у грађански избор чланова Предсједништва БиХ.
Могао бих, сада, да теоретишем о томе како је колаборација са Међународном заједницом, односно са БББ, Бриселском Блудном Бирократијом, технологијом идеализованих ставова, одвојених од реалности, историјског и географског контекстуаријума и националних чињеница, питање карактерних или идеолошких и политикацијских мањкавости личности.
Али. Много је једноставније и тачније рећи да је свако ко вјерује у грађански избор чланова чистог, уставног тронационалног Предсједништа БиХ, Чиста Политичка Будала. ЧПБ. За убудуће. Кад употријебим ову скраћеницу да свако на кога се односи, зна о чему се код њега ради.
Зоки има још дијагноза, осим ЧПБ.
Расиситички је из Белог Загреб Града, из етнички стерилизоване хрватске Хрватске залагати се за избор Грађана у Босни и Херцеговини. Да Хрватска има Срба колико је имала прије неовисног домовинског уништења дотичних, и прије њихове балван револуције, Зоки, и сваки други хрваћански Зоки, имао би легитимитет са том Заграђанштином.
Овако. То је само један лешинарски и ликујући политички кукурику.
Зоран Милановић доказује да квалитет Балканских Лидера нема много подиока на љествици. И да се он не помјера ни од Истока ка Западу, ни од Југа ка Сјеверу.
Политичке мане Зорана Милановића исте су, у деведедесетпет постотака, као и мане других брдусинских лидера и вођа.
Није то проблем Милановића и Хрватске. То је проблем аутентичне политике на Балкану. Проблем њене помодности, њеног отоманског и турског ситношићарџијства, Финци данас изјављује да је Принцип био терорист што је примјер и ове двије тенденције али и примјер потпуног ишчашења из времена и простора, примјер дисторзије обичне а не само политичке свијести; проблем отварања вратница за свачији утицај, што траје стољећима, а и данас када се на сва звона обзнањује да је Њемачка узела да буде вођа на Балканише Плацу; проблем дуготрајне успињуће несреће за све нације, и оне које су ушле у Интеграције па тону све дубље и дубље, као и за оне које су на Путу Интеграција а иду са два корак назад и једним у мјесту.
Које су, дакле, само површно, мане Милановића, које коштају Хравтску.
·         Политичка нереалност у погледу здраве националне политике. У којој се сматра већим националним фактом бити против Срба него бити за Хрвате у БиХ. Који су трећина Устава те БиХ. И половина Федерације, што је важније. Нереалност је потопна. Срби су мањина у Хрватској а Хрвати су грађани у БиХ.
·         Одуство било какве економске политике за Земљу, за Хрватску. Кукурику Лего Економија није дала резултате ни прије одласка Чачића, ни прије одласка Линића.
·         Избјегавање субјективитета Хрватске у Европској Унији. Па је лидерство на Балакану препуштено Београду. Што може утицати на судбину БиХ. И само у том свјетлу ме занима.
·         Елиминација страначких људи. Бандић, Линић, Холи, Бернардић. Итд. Што стравично слаби странку, цијепа је и дијели. И отвара простор власти Хадезеа. Ако је Хадезе добије, као што политичко крчкање најављује, социјалдемократија се неће шале вратити на владајућу политичку сцену. Једна од необоривих константи је да Социјалдемократи знају како да оду са власти а Деснокрвни Националисти знају како да остану. Елиминација страначких лидера, који су послије необориви на изборима за градоначелника, или који подијеле Главни Одбор, или који оснују странку и одмах добију добар проценат гласова, типични је Сулејман Величанствени Синдром. Закољи Сина Мустафу.
·         Неимање Политичког Противника. Чинећи политичке грешке и бавећи се само својим Есдепеом, Милановић је заборавио на потребу постојања Политичког Противника. Нико још никад није изашао на игралиште сам и побиједио. Ако нема противника нема ни побједника. На тај начин је отворио пут Хадезеу у којем је овај судјеловао са веома мало зноја и рада.
·         Технологија ситних калкулација. Сјећам се једне прилике, у дипломатским одајама пекиншког аеродрома, док Зоки није био ништа, осим Рачићев насљедник, како је одбио да се слика са групом политичара који су из цијеле бивше сфрј позвани на кинеско-европски економски форум. Јер је у тој групи и Додик. То је у Хрватској донијело толико Гласова Зокију и Есдепеу да Хадезе није имао никакву шансу. ЈестК. Балкан и иначе предуго траје на ситним и краткорочним калкулацијама. ЗокиМ је само стомилионити доказ.
·         Уништавање социјалдемократије као идеологије и егзистенцијалног сидра широких сиромашних слојева. Кроз уништавање Социјалдемократске Странке. Разумљива је синтагма Држава То Сам Ја. Погубна је синтагма Странка То сам Ја. У првом случају ради се о апаратима. У другом о људима.