2633.

НЕМА ТЕ ВИШЕ,

АЛИЈА, ДА БиХ

ЖРТВУЈЕШ

ЗА ОРИЋА

Никад сретна земља бити неће ако је за њу жртвован мир.

Алија Изетбеговић неће да дође да му то саопштим. А мени се не иде на мезарје му.

Нема те историје, демократије, бабабаронесе Кетрин, Филета и Еуније која може да испегла мир у земљи у којој је он за њу принијет на пањ и крвави пир. Нити има тог омекшивача који може да га приближи људској кожи.

Нема Ленора за Рат.

Ну. Не треба улазити у филозофску феноменологију НДД, Нације Друштва Државе, у беспућа колективне свијести, њене ископине и непронађена и несвјесна блага и окове, да би се дошло до тврдње коју износим.

Довољно је погледати случај Насера Орића.

Не мислим да Србија мисли озбиљно када беоинтерпол тражи тог провинцијалног зликовца и примитивца. Он је, ионако, Хашки Шехид Европске Босне. Ослобођен у Хагу. Што ће, нажалост, платити будућа покољења, ако их буде, у мјесту његових злочина против српског живља.

Србија је већ пристала да хапси Србе по налогу Босне. Мислим, Сараја. Ово сраније са Орићем, обраћање интерполу, само је доказ инфериорности коју је Србија прихватила. Србијанске порталске леје непрестано засијавају и прекопавају, надувавају и увеличавају, српске злочине у БиХ. А о умореним српским цивилима нема ни слова. Само ти, Србине, плачи, испоручићемо те на Рачи.

У међудобу, сва божија босна стала је у одбрану Насера Орића. Јер муслиманских злочина није било. То Србија скреће пажњу са Хага. Убијених Срба нигдје у земљи нема. Отишли у небо. Понеког Хрвата нађу у пластичном бурету. И експлозив у Тешњу.

Шта је Земља Жртвованог Мира.

Мртвац за ког мезара нејма.