2630.

БОБУ БОБ,

ПОПУ СТЈ

Јебало.

Велика Странка, Велика Употреба. Мој Попе.

А код Златагана још и горе. Ко у цркви. Мораш бити скрушен, поднизан. Ко и у џамији. Мислим, око пода.

Тужан је опроштај Слободана Поповића од званичне и јединствене Сарајевске Социјалдемократије.

Тужан, јер свједочи о томе да се још увијек, након толико десетљећа, није схватила технолoгија Сарајевског Политичког Круга. Само је једну грешку начинио СПК. Дозволио да им генерали ЈНА убију Џемала Биједића. Иначе би Сарајево сада било сједиште Уједињених нација, Нато Пакта и сваког фебруара имало Зимске Олимпијске Игре.

А Поповић се емоционално унередио због изневјереног слогана Држава За Човјека.

Он, очито, сарајевску политику, и политику опште, схвата као мезу ћевапа крај Врбаса.

Није могуће, једноставно, није могуће да Држава буде за Човјека. А то што у овом Зракопразју, Ваздухопиздју, да говорим мало хрватско-српским, нема ни Д од Државе, а да се то не схваћа, то је већ посебна дијагноза и шифра. Шифроза.

Ну. Мене весели да Слободан Поповић остаје социјалдемократа.

Тако сада имамо јак покрет Неучлањених Социјалдемократа. КОПОП. Има их двојица.

Штета. Могао је бити Српски Члан Предсједништва.