среда, 14. август 2013.

2264.
НИЈЕ МИ ЧАСТ
БИТИ
У ВАШОЈ ЗЕМЉИ
 
Моника Белучи, једина црнокоса жена у коју бих могао да се заљубим, дошла је у Требиње. А мене тамо није. Нешто ме страх. Ако Онај Дрнчуревић види Григорија и мене заједно, не зна се који је гори од горег, добиће галопирајућу сушицу. А иде Слава Града.
И Српска Херцеговина ће изгубити Херцога Спаситеља.
Да је Моника Швабица, Дрнчуревић коубиосе за Ћоркана.
Стога само пратим све што се прича и пише о Моники.
Није мала ствар. Таква љепотица и позната глумица, дошла у Републику Српску. Након оне високе културе, супраинтелекруализираних сторија и сага о разлици између режњева и гузова Станије, Венди, Аве, Пишекице и Нивесице, освјежење је знати да је у близини глумица чији филм иде у Кан.  
Некидан сам објавио службену забиљешку о Култури Преузимања. А већ данас ме историја потврђује. То је у мом случају веома убрзано и неприродно.
Сарајевски Ахваз је објавио ширу вијест, додуше на босанском, о требињској конференцији за штампу Монике Белучи и Емира Кустурице.
Ахваз је пуко и наслов. Онако патриотски. Сретна сам што сам у вашој земљи.
При томе нису, у тексту, рекли да је Емири Кустурица Наш Редитељ.
Емир, дакле, није Њихов Редитељ а Моника није дошла у нашу Земљу него у Њихову.
То је дијалектика Нове Физике коју ни Ајншатјне не би могао да обради у својим визијама. И не у четири него у четрдесет чланака.
Сад ме, ваљда, понеко разумије како ми је кад живим у Вашој Држави.
А било би све у реду да су пукли наслов У Нашу Драгу Републику Српску стигла позната Моника Белучи која ће са Њиховим Редитељем Емиром Кустурицом снимати филм.